КУСТУРИЦА НА СВЕСРПСКОМ САБОРУ У КРУШЕДОЛУ: Цијели сам живот прогањан као и ви, и ви и ја дом смо нашли у Србији која је сада наша отаџбина

Фото: М. Цветковић

Фото: М. Цветковић

Редитељ Емир Кустурица поручио је у бесједи на Крајишком црквено-народном Свесрпском сабору „Крушедолска звона 2016“ у Крушедолу да свима треба да буде јасно да је мјера нашег опстанка бити слободан.

„Ја сам цијели свој живот прогањан са огњишта као и ви, а у животу и мене и вас пратило је највеће разочарење – губитак дома. И ви и ја нашли смо га у Србији која је очигледно и ваша и моја отаџбина, идеја слободе и аутономије. И колико год се та слобода и аутономија сужавала и смањивала, ту постоји посебна слобода коју нема нико и коју поштујемо. Остаћу ту да је градим заједно са вама, са свима онима који слично мисле“, поручио је Кустурица у „Крушедолској бесједи“ која је прочитана данас на Сабору код фрушкогорског манастира Крушедол.

Кустурица је навео да од када мисли опсједа га слобода, и све што је до сада чинио било је инспирисано слободном вољом коју је доживљавао као границу у којој човјек не смије да заборави како те границе сопствене слободе никада не смију да угрозе првога који стоји до тебе и који, такође, жели да буде слободан.

„И овај данашњи свесрпски сабор Крушедолска звона, за мене је потврда да је све што смо радили, протекло у знаку борбе за слободу. Данас не може а да се не примијети, како је рута којом је двије стотине хиљада Срба из Крајине бјежало у Србију од хрватске војске, у најдужој и највећој колони жртава етничког чишћења послије Другог свјетског рата, уствари један од путева којим данас избјеглице из Турске надиру у Европу.

Ја сам увјерен да је вас 200.000 почишћено са територије мултиетничке Хрватске завршним актом тандема Старчевић-Павелић. Теоретичар и кољач нису до краја, у Другом свјетском рату, спровели идеју о уништењу српских цивила па је то настављено“, истакао је Кустурица.

Он је подсјетио да енглеске енциклопедије кажу да је у Јасеновцу убијено више од седам стотина хиљада цивила, углавном Срба.

„Мало који Хрват у то вјерује. И мало ко од њих може да повјерује да ово што се десило у ‘Олуји’ личи на завршни акт тандема Старчевић-Павелић! Јер суд је пресудио да Готовина није крив, а актуелна хрватска власт се не одриче промовисања усташке идеологије“, навео је Кустрица у „Крушедолској бесједи“.

„Срби су свих ових деценија били изложени редовним нападима, бомбардовањима, геноциду о коме нико не говори, а дизајнирани смо од међународне заједнице као уточиште зла, представљени као криминалци, умјесто као жртве, јер се, између осталог, и ми Срби нисмо ујединили. Сада се и међународна заједница, која се према више од милион убијених Срба из Другог свјетског рата понашала индиферентно и навикавала нас на ‘хуманистичке’ бомбе, спорадично буди да би указала на поновно хрватско промовисање усташке идеологије. Та иста међународна заједница која је ћутала када су етнички чишћени Срби из Хрватске“, нагласио је Кустурица.

Али, каже он, Срби ће наџивјети све своје душмане јер имају велики слободу.

„Народ који има велике умјетнике као наш, има и велику слободу. Срби имају инвдивидуалце који су промијенили свијет. Савременој цивилизацији дали смо наше највеће синове и кћери. Мало ли је? Распон у српској традицији од просветитеља до данас подразумијева све оно што је у цивилизованом свијету заштићено као идеја о цивилизацији, од људи који патентирају трансформаторе за пренос ниске и високе струје до људи који откривају да атмосфера преноси електромагнетне таласе а захваљујући томе ми данас причамо телефонима, до нобеловца, младих математичара и научника, вишеструких првака свијета у ватерполу, кошарци, најбољег тенисера свијета. Нема мањег народа ни већих појединаца као што је то случај са Србијом“, истакао је Кустурица.

Он је додао да постоје све врсте активности од физичких до духовних у којима су Срби најбољи.

„Сада, када би почели да набрајате највеће писце које је Србија имала – збунили бисте се и мислили да сте негдје у Француској или у најмању руку у Енглеској. Дакле, кад би човјек сад упоредо гледао нас и друге народе, онда би установио да је идентификација са том нацијом могућа и кроз његово културно насљеђе“, оцијенио је Кустурица.

Он је поручио да свима треба да буде јасно да је мјера нашег опстанка бити слободан.

„Слобода није ограничена имањем, него способношћу да се она препозна, освоји у складу са образовањем, али и радом на властитом карактеру и да се човјек и заједница за њу вјечно боре. Највише због традиције у којој је кована идеја слободе која није ни исток ни запад а јесте и једно и друго.

Није нам фалило памети, па смо још у 19. вијеку направили Академију наука, Народну библиотеку, Народно позориште, банке, дневне листове…, предано смо пратили идеје цивилизацијског развоја свијета, али наше виђење слободе је да на путу освајања слободе не заборавимо браћу, сестре, рођаке. Да не изгубимо саосјећање према угроженима, али не на начин како то налажу модерне институције и професионални хуманисти, него дубоко људско укорјењено у вјери и култури преко које је, према мом увјерењу, још једино могуће извести доказ о постојању Бога“, нагласио је Кустурица.

Наше виђење слободе, каже он, оно које проистиче из наше културе, на расколном мјесту између великих свјетова, дало нам је шансу да на малом остваримо велике циљеве.

„Нашу слободу смо везали са истином а наши највећи умови учинили су да управо велики свијет није могао без нас. Оставили смо најдубље трагове у европској науци и умјетности. Ако је моја слобода, остварена мојим радом и маштом, била идеја водиља за почаст коју сте ми подарили да овај скуп отворим својом бесједом, онда вам узвраћам са искреном захвалношћу и вјером да овај скуп буде подсјећање на истину да никада не смијемо напустити начело слободног народа. Вјерујем да се Бог обраћа кроз културу и вјерујем да је и Бог културног поријекла“, нагласио је Кустурица у „Крушедолској бесједи“ која је прочитана на Крајишком црквено-народном Свесрпском сабору „Крушедолска звона 2016“.

Срна

Тагови: ,

?>