Куртијеви таоци: На КиМ нема дана а да неки Србин не буде пребијен, ухапшен, застрашиван

Пре који дан, 26. октобра, у станици полиције у Косовској Митровици брутално је претучен Србин Милош Суботић. Касније је испричао је да је одведен у собу у полицијској станици у којој није било камера, да је тамо малтретиран иако се ни у једном тренутку није опирао хапшењу.

Зашто је приведен није му речено, односно који је члан кривичног или прекршајног закона прекршио. Додао је да је без разлога, колико је могао пребројати, добио осам шамара, ударац ногом у пределу груди. Везаног лисицама тукао га је човек коме је полицијска значка била покривена. Пуштен је тек након неколико сати, а из полиције је отишао право у болницу на преглед где су му установљене бројне повреде.

У извештају косовске полиције о батинама које је Суботић добио нема ни речи, наведено је једино да је приведен пошто је „правио неред и превртао ствари испред једног локала“, да је опоменут, али како је наставио „морао је бити ухапшен“.

У ноћи између 9. и 10. септембра ове године, такође у Северној Митровици ухапшена су а затим пребијена четворица српских младића. Тада су снимљене мучне и тешке сцене деце коју полицајци бацају на земљу а затим пребијају, туку и вуку по улицама, те их приводе специјалци са дугим цевима.

Из Канцеларије за КИМ тада је саопштено да посебно забрињава што родитељима ухапшених младића није дозвољено да их виде, нити српском медицинском тиму да их обиђе и прегледа, обзиром да су приведени били „жртве доказане полицијске бруталности“.

„Притом, према речима очевидаца, Куртијеви посилни били су у цивилу и нису показали легимитације, што је још један доказ да Курти север Косова и Метохије жели да претвори у полицијску окупирану територију“, речено је из Канцеларије за КиМ.

„Управо су ми на КиМ сина претукли и ухапсили Куртијеви полицајци. Иживљавали су се на деци која су славила рођендан. Звао сам хитну помоћ неће да дозволе лекарима да изврше преглед. Ухапсили су и пролазника који је снимио тортуру. То је Куртијев режим. Има ли даље живота овде“, питао је у ноћи хапшења Срђан Јовић, отац једног од ухапшених младића и професор Факултета техничких наука у Косовској Митровици.

Младићи су  оптужени за напад на службено лице и, после неколико дана,  пуштени су из затвора да се бране са слободе.

Лидер Српске деморкатије Александар Арсенијевић протеклих недеља више пута је хапшен у северном делу Косовске Митровице и одвођен у јужни део града, одређиван му је притвор од 48 сати а разлог је што је Арсенијевић дувањем у пиштаљку изражавао незадовољство поводом боравка приштинских званичника у северном делу града.

Дејана Радића из Старог Грацког напали су и опљачкали 20. септембра ове године у селу у коме живе тројица нападача који су говорили албанским језиком. Пре равно 25 година у том истом Старом Грацком у невиђеном масакру побијено је 14 Срба, жетелаца. Иако су сви знали ко стоји иза злочина, починиоци никад нису похапшени нити им је суђено.

У Северној Митровици, Бошњачкој Махали, на шеталишту посебно, по околним улицама, српске девојке и жене, девојчице чак, изложене су готово свакодневно провокацијама, узнемиравању од стране Албанаца, понекад чак и од оних који носе униформу полиције.

„Ударају тачно где највише боли, знају да су људи посебно осетљиви на те ствари, на узнемиравање деце, жена, мајки и они то раде веома срачунато, са намером“, каже један од мештана Северне Митровице.

На Косову и Метохији ретко који дан да прође а да неки Србин не буде ухапшен, пребијен, малтретиран, застрашиван, да му не буде запаљена имовина, да не стигне нека нова оптужница за наводне „ратне злочине против цивилног становништва“, да не буде узнемиравана нека девојка, жена, нечија ћерка.

„То је стварност у којој живе Срби на КиМ, као Куртијеви таоци“, понавља један од наших саговорника из Северне Митровице.

У селу Новаке код Призрена 11. августа ове године изгореле су куће три повратничке српске породице, дан касније каменован је стан Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковици, а 18. августа приведен је Лука Златичанин због певања српских песама.

Младен Ђошић из Доње Брњице нападнут је почетком јула од стране Албанца у овом селу код Приштине. Ђошићу је у нападу поломљен нос, а када је отац покушао да га заштити, полиција је привела њега уместо насилника. Иако је инцидент снимљен, нападач одмах препознат, приведен је тек након више сати, сам напад још једном је и огорчио и застрашио Србе у овом селу.

Нико од амбасадора у Приштини није се посебно узнемирио због ових напада на Србе, није издато једно једино саопштење. То је овде свакодневица.

Припадници РОСУ малтретирали су 15. јуна ове године у Лепосавићу групу српских младића, прскали их сузавцем и уперили пушке у њих зато што су певали песме на прослави рођендана.

„Невероватна је количина бруталности али и мржње која је веома видљива када су у питању случајеви хапшења, пребијања Срба. Све су то крвничке батине. Коме да пријавимо полицајце који пребију Србина када о пријавама одлучују колеге и сународници тих које пријављујемо, можемо само себи да навучемо већу беду за врат“, каже наш саговорник, Србин из Северне Митровице.

У селу Накло код Пећи, црква Свете Тројице која се обнавља, оскрнављена је 14. маја графитима „Алаху екбер“ и порукама на албанском – „уклоните ову цркву одавде“, „не желимо цркве, желимо џамије“, „ислам је једина права вера“. Који дан касније група албанских младића каменовала је основу школу „21. новембар“ у селу Гојбуља код Вучитрна.

Средином априла, у селу Бубе код Зубиног Потока припадници „Росу“ пребили су Владана Стевановића и претили му пиштољем. У Косовској Митровици група Албанаца претукла је Петра Костића (21) а затим су га и опљачкали. Двојица Срба пребијени су у Бошњачкој Махали 28. априла.

„Страшно је што су сличним методама притиска били изложени наши дедови, па очеви на Косову, сада и ми, и како да пристанемо, како да прихватимо да ће тако и наша деца живети. Неко издржи, неко не, покупи се и оде. Тежак је ово живот, браћо наша драга“, речи су једног од наших саговорника из Северне Митровице.

Почетком марта прошле године, у селу Јошанице у општини Лепосавић брутално су, саопштено је тада из Канцеларије Владе Србије за КиМ, од стране косовске специјалне полиције, јединице Росу, пребијени Ђ. М. (24) и Л. Ђ. из тог села који су због задобијених повреда хоспитализовани.

„Ти момци су без икаквог повода и разлога синоћ били изложени тортури од стране припадника Росу, а најстрашније је то што прекомерна употреба силе и примењивање полицијске тортуре није пуки инцидент, већ директан налог власту у Приштини да се Срби на сваком кораку малтрертирају и застрашују“, наведено је у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Такође почетком марта, у селу Доња Битиња у општини Штрпце, Албанац из Суве Реке испалио је више хитаца из ватреног оружја, а после шенлучења поставио је на зид дома Стојковића погребни венац.

Двојица Албанаца су пресрели 23. фебруара аутомобилом српску децу испред средње школе у Лапљем Селу код Грачанице, малтретирали их и претили им ножевима.

Списку напада на Србе, српске породице, њихову имовину, из године у годину нема краја.

Почетком јануара у Љубожди крај Истока обијене су опљачкане породичне кућа Жарка Зарића и Радована Ристића. Два дана касније, у северном делу Косовске Митровици припадници косовске полиције су усред бела дана пуцали из аутоматског оружја.

Септембра 2023. у центру Грачанице пребијени су браћа, А. М. (24) и М. М. (19). Један од очевидаца испричао је да младићи нису ништа урадили, сем што је један од њих питао зашто му је казна за саобраћајни прекршај писана на албанском а не на српском језику. Очевидац је даље посведочио да су младића тројица албанских полицајаца бацили на асфалт, да је он покушавао да се одбрани вичући да ништа није скривио.

Начини на које се Србима који су остали на Косову и Метохији свакодневно загорчава живот су многобројни. Пребијања, малтретирања, пљачке, бацање експлозивних направа на куће, паљевина домаћинстава, застрашивања, упади у куће од стране полиције, вређање…

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је пре пар дана на свом налогу на друштвеној мрежи „Х“ мапу физичких напада и полицијске бруталности према Србима на АП Косовао и Метохија. Гујон је навео да се од тренутка када је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, на КиМ догодио 81 етнички мотивисан напад на Србе.

„Напади укључују физичке нападе, убоде ножем, рањавања из ватреног оружја, полицијску бруталност и отмице“, наводи се у објави Гујона.

После пребијања Милоша Суботића, мисија Еулекса на Косову и Метохији, одговарајући на питање Танјуга шта ће предузети поводом тог случаја, саопштила је да захтева да се хитно и ефикасно истраже наводи о злостављању које је изнео Суботић.

Срби на КиМ уверени су да и од ове пријаве као и од десетина претходних неће бити ништа. Њима је овде, сваком понаособ додељен поприлично тежак крст да носе на плећима, неко нејаким, неко мало јачим, па ко колико издржи. Они су тога веома свесни. Зато, ваљда, и нема ропца. Зато ћуте и трпе.