Куртијев удар на преостале државне институције Републике Србије на КиМ: Праве од Срба „странце“

Примјеном Закона о странцима од 15. марта, српска заједница на Косову и Метохији улази у нову фазу институционалног притиска. Према оцјенама дијела универзитетских професора, ријеч је о почетку укидања српског школства и здравства – посљедњих институција Републике Србије на КиМ. На удару је најприје Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, који окупља више од 7.000 студената и преко 1.000 запослених.

Новим прописима професори и студенти који немају косовска документа биће третирани као странци, а наставак рада и студирања условљен је добијањем дозвола у систему који сам Универзитет не признаје. Око 40 одсто наставног кадра и половина студената нема косовска документа, што доводи у питање опстанак наставе и академске године. Упозорава се да би то могао бити тежак ударац за једно од кључних економских и духовних упоришта српске заједнице на сјеверу покрајине.

Истовремено, изостаје јасна реакција званичног Београда, док у локалној заједници расте страх да би административне мјере могле убрзати исељавање младих и додатно ослабити већ крхке институционалне везе са Републиком Србијом.

„Митровицом се шире страх и безнађе. После 25 година борбе и опстанка под окупацијом, људи се питају зашто раније нису напустили Косово и имају ли право да ту задржавају своју децу? Знам много храбрих Косоваца и Метохијаца који ће остати и опстати, упркос свему. На таквим људима почива све што имамо и све што смо до данас успели да сачувамо. Али колико ће их тек сада отићи?„, свједочење је универзитетског професора Милоша Ковића.

Универзитет под притиском

Проблем је посебно изражен у образовном сектору. На Универзитету у Косовској Митровици велики број професора долази из централне Србије, Републике Српске и Црне Горе. Они годинама, па и деценијама, раде у српском образовном систему на Косову и Метохији, а сада би по аутоматизму могли бити третирани као „страни држављани“.

Професорка Природно-математичког факултета у Косовској Митровици Милена Петровић раније је јавност упозорила је да се примјеном закона „крши право на образовање и на спровођење наставног плана и програма“ и оцијенила да то „де факто значи корак ка потпуној интеграцији у такозвани косовски систем“.

Она је истакла да би интеграција факултета у косовски* систем значила губитак институционалне везе са Републиком Србијом, што би, по њеним ријечима, представљало удар на једну од посљедњих преосталих српских институција на КиМ.

Петровић је указала и на изостанак јасне реакције званичног Београда, оцијенивши да је „тишина из Београда превише гласна“, док, како наводи, руководство Универзитета чека инструкције.

Епархија упозорава: Ризик од правног вакуума

Први пут од најаве пуне примјене закона огласила се и Епархија рашко-призренска Српске православне цркве, упозоравајући на „реалне и конкретне ризике које оваква пракса може произвести по српску заједницу, посебно у дијелу који се односи на право на образовање, рад и несметан живот“.

У саопштењу се наводи да Епархија уважава право надлежних институција да уређују питања боравка и кретања лица, али истиче да „овако осјетљива питања морају да се рјешавају у дијалогу са српском заједницом“.

Посебну забринутост изазива могућност да лица која годинама живе и раде на Косову и Метохији, као и студенти и запослени у образовним и здравственим установама од значаја за српску заједницу, буду третирани као странци „без реалног и доступног механизма да у догледном року регулишу свој статус“.

Епархија упозорава да би ригидна и исхитрена примјена прописа, без јасног прелазног режима и функционалних процедура, могла довести до „несагледивих посљедица које не доприносе ни правној сигурности ни јавном интересу, већ појачавају неизвјесност и тензије“.

Посебно се наглашава опасност да велики број људи постане „нерегуларан“ искључиво због техничких пропуста, уколико рокови буду кратки, а административне процедуре сложене и недовољно доступне на српском језику.

„Свако рјешење које би фактички довело у питање нормално функционисање високошколског образовања или би угрозило студенте и њихову академску годину имало би далекосежне посљедице по цијелу заједницу“, наводи се у саопштењу.

Закон о возилима – додатни притисак

Поред Закона о странцима, од 15. марта почиње и пуна примјена Закона о возилима. Он предвиђа забрану управљања возилом на овлашћење уколико возач нема пребивалиште у земљи у којој је возило регистровано. То практично значи да Срби са КиМ више неће моћи да управљају аутомобилима регистрованим у градовима централне Србије.

Ова мјера додатно отежава свакодневни живот и продубљује изолованост српске заједнице, посебно на сјеверу покрајине.

Међународна заједница ћути

Уочи примјене закона регион су посјетили представници Европске уније, али без конкретних изјава о овом питању. Политиколог Огњен Гогић за РТС оцијенио је да се Брисел дистанцира од проблема, третирајући Закон о странцима као унутрашње питање Косова*.

Он је подсјетио да је Закон о странцима донесен 2013. године, у периоду ратификације Бриселског споразума, и указао на, како је навео, селективну примјену правних аката, јер одредбе које се односе на Заједницу српских општина нису спроведене.

Гогић упозорава да би посљедица могла бити смањење квалитета услуга у образовним и здравственим установама, због могућег одласка дијела кадра из централне Србије.

Гетоизација Срба

За многе у српској заједници, кључно питање није само административна процедура, већ политичка намјера. Уколико се Универзитет и здравствене установе интегришу у косовски* систем, тиме би биле прекинуте посљедње институционалне везе са Београдом. Управо на то упозоравају и професори и представници Цркве – да би формално-правна примјена закона могла имати далекосежне посљедице по опстанак српских институција и становништва на КиМ.

У ситуацији у којој се образовање и здравство сматрају посљедњим стубовима институционалног присуства Србије, питање статуса професора, студената и запослених постаје више од правног проблема – постаје питање останка.

Да ли ће доћи до прелазних рјешења, дијалога и ублажавања мјера или ће 15. март означити почетак нове фазе институционалног притиска, остаје да се види. За српску заједницу на Косову и Метохији, одговор на то питање имаће директне посљедице по свакодневни живот, образовање младих и опстанак у срединама у којима живе вијековима.