Куртијев механизам: Срби на северу КиМ нападнути економски, психолошки, терором, страхом

У месту Лешак, на путу између Јариња и Лепосавића, које је скоро 100 посто српско, косовски премијер Аљбин Курти положио је јуче камен темељац за нову станицу полиције. Мештани Лешка уверени су да ће нова полицијска станица само убрзати одлазак из овог места Срба који су веома близу да такву одлуку и донесу.

Пре месец дана, на Илиндан, 2. августа, Аљбин Курти и министар полиције Џељаљ Свечља отворили су нову полицијску станицу у Сочаници, српском селу између Лепосавића и Северне Митровице, најавивши да ће она бити „у служби свих грађана“.

Нешто раније, крајем октобра прошле године, на Свету Петку, у непосредној близини ОШ „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку почели су радови на изградњи такође нове полицијске станице и то на парцели која је пет година раније одузета, то јест отета од ове школе. Најављено је и да ће, пре него што зграда буде подигнута на парцели бити постављени контејнери, како би се полиција што пре уселила.

У истим дану када је поставио камен темељац за нову полицијску станицу у Лешку, Курти је на другом крају општине Лепосавић, у селу Бистрица поставио камен темељац за изградњу неколико албанских кућа. После тога свратио је и у Северну Митровицу, на ручак, где су приликом његовог доласка похапшени Срба који су „кршили јавни ред и мир“ тако што су се усудили да у близини премијера дувају у пиштаљке. То што је управо Курти увео пиштаљке у политички живот „Косова“ овде се не рачуна. Ноћ раније, пар стотина метара даље, на шеталишту у Северној Митровици најпре су малтретирани, затим и похапшени и пребијени у полицијској станици четворица српских младића.

„Олуја“ за Србе с КиМ

У Приштини су пре који дан подигнуте нове оптужнице против Срба осумњичених да су починили ратни злочин против цивилног становништва. Само хапшење, односно сумња, овде значе најмање неколико година у затвору док почне и док траје суђење, и скоро па сигурну вишегодишњу робију.

„Ми смо, ма колико то тешко било изговорити, тешко поверовати, још теже признати, усред ′Олује′. Једино што ова ′Олуја′ иде скоро без испаљеног метка, али резултат ће бити исти. Кад Курти заврши, овде ће тек покоји Србин остати. Не треба њему више никаква оружана акција, он нас полако десеткује тактиком корак по корак“, с пуно туге констатује један од наших саговорника, Србин из Звечана, који из чистог страха за себе и породицу није пристао да му објавимо макар име и прво слово презимена.

Оно што се пре само годину или годину и по дана назирало, сада добија коначне обрисе. Само на путу од Јариња до Северне Митровице, на четрдесетак километара на Северу КиМ, сада је најмање седам што полицијских станица што полицијских база или пунктова. Од административног прелаза Јариње, преко базе за специјалце на километар од Јариња, па даље Лешак, Лепосавић, Сочаница, Бистрички мост, Звечан… Број патрола које по Северу насумице заустављају људе, често и малтретирају, више нико не броји.

Само који километар од Лешка и десетак од Лепосавића, у селу Дрен прошле године започета је градња полицијске „пограничне“ базе на 80 хектара. После побуне мештана, градња је за сада обустављена, међутим, влада у Приштини у међувремену је донела коначна решења о експропријацији поменутих њива и ливада на која Срби староседеоци којима је земља отета више немају право жалбе. Значи, и у овом српском селу градиће се база.

Мештани Дрена, фебруара прошле године остали су затечени када су испод својих прозора видели специјалце са аутоматским пушкама, булдожере, када су схватали да ће поред својих кућа, у мирном селу, које је потпуно српско, убудуће имати – полицијску базу, специјалце, много оружја, муниције. Да њихови животи више никада неће бити као раније. И то је, наравно, многе подстакло да почну размишљати о одласку. Неки су и тужили власти, адвокат Небојша Влајић јуче је са РТ Балкан рекао да су шансе ових људи да дођу до правде – никакве.

„Нападнути смо са свих страна“

Мештанима села Горњи Јасеновик, општина Зубин Поток, изнад језера Газиводе, дата је још мања шанса. На њихова имања упали су пре две године специјалци са булдожерима, поравнали терен, изградили право утврђење, мештанима, под претњом оружјем, нису ни дозволили да се приближе својој, приватној имовини. Тек после тога, власти у Приштини почеле су процедуру експропријације отете земље.

Сем неколико кућа у селу Шаљска Бистрица у општини Лепосавић, за које је Курти јуче положио камен темељац, према најавама власти у Приштини, у општинама Северна Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан у плану је изградња 200 кућа које ће бити намењене углавном Албанцима, у мањем броју и Бошњацима и Турцима, Ашкалијама.

„Само онај ко не жели, не види да смо нападнути са свих страна. Да смо под општом офанзивом. Прво, али не и најважније, финансијски, економски. Неки су већ и заборавили да је пре више од годину дана забрањена српска роба на КиМ. Затим је почетком године следила забрана коришћења динара, прекинут је платни промет са Србијом па по плате морамо у Рашку или Врање, затворене су наше банке, поште… Забрањене су КМ таблице, српске возачке дозволе…“, наставља наш саговорник.

„Друго, нападнути смо психолошки. Мислим да нема територије на свету са оволико полиције, буквално су на сваком кораку. Постављене су камере на све стране, не може човек на улицу, пред кућу да изађе да га нека камера, полицијска не сними. Овде влада голи страх. Сви се плаше, хапшења, оптужби за злочине, боје се за децу, боје се да ће полиција упасти у школе, боје се да ћемо остати без болница, да ће нам деца учити албанску историју на албанском језику… Људи се плаше да пусте децу на улицу да се играју. Треће, нападнута је наша имовина, у току је отимачина локала, станова“, прича наш саговорник из Звечана.

Невоље сустижу једна другу

Овде једна невоља сустиже и престиже другу. Старо српско гробље код храма Светог Димитрија у Северној Митровици, преорано булдожерима прошле године, да би се направио прилазни пут кући једног од Албанаца, и када су кости Срба сахрањених на том месту завршиле на сметлишту, више нико и не помиње. Ретко се помињу стотине споменика порушених на српском гробљу у јужном делу Косовске Митровице, или десетине хиљада споменика на гробљима широм Косова које је пописала професорка Митра Рељић.

О православним храмовима које власти у Приштини отимају, проглашавају за косовску баштину, или католичке светиње, овде се прича неколико дана, а онда и то падне у заборав.

У центру Северне Митровице, преко тендера и лицитација које организују владине агенције из Приштине, Албанци преузимају локал по локал. Заузимају простор. Срби, с једне стране, нису обавештени о лицитацијама, а и када јесу, тешко им је да учествују јер су, на другој страни, у игри огромне паре. То што Срби који су огромна већина у Северној Митровици не залазе у те локале, што нема економске оправданости за њихово отварање, овде није важно. Јер, овде се не ради о економији него о политици, о заузимању простора.

Један од челника Српске листе пре који дан саопштио је да је од доласка Куртија на власт између 15 и 17 посто Срба напустило Косова. Упућени кажу да је ова процена минимална.

„Од свега најгора је ова атмосфера безнађа којој смо изложени. Страх, страховити притисци, осећање да ово више није живот достојан човека, да нема наде… Избор или да се помиримо са окупацијом или да идемо. С друге стране, осећање одговорности и према прецима и према деци… Ко мисли да је лако оставити кућу, стан, земљу, све што си имао и стицао, где су ти се деца рађала и расла, где су ти гробови родитеља, нек проба само да замисли како је то радити, па ће видети како нам је. Нама, несрећним људима, Србима са Косова“, каже наш саговорник из Звечана.