Курти преписао све од ОВК: Не хапси Србе на северу КиМ, него их дословно отима и заробљава

„Нажалост, треба очекивати нова хапшења“, каже адвокат Миодраг Мркљач

Од прве организоване отмице Срба на Косову и Метохији прошло је 25 година, а методе терористичке формације, такозване ОВК, данас се много не разликују од полиције Приштине с Аљбином Куртијем на челу.

Ових дана навршена је годишњица упада наоружаних Албанаца у површински угљенкоп „Белаћевац“, где су отели српске рударе, међу којима и Жарка Спасића из села Србовац код Обилића, о чијој се судбини до данас готово ништа не зна, као што Приштина у данашње време покушава да сакрије третман који имају ухапшени Срби.

Познато је само да је Спасић био заточеник логора „Ликовац“ под командом Фатмира Лимаја, команданта ОВК у зони злогласне Дренице.

Сличан сценарио догодио се почетком прошле недеље у Лепосавићу, када су по директиви Куртија у јутарњим сатима приштински обавештајци пресрели радника „Телекома“ из Лепосавића Уроша Вукашиновића, које је кренуо на посао.

Угурали су га у цивилни аутомобил и одвели, како се касније испоставило, у полицијску станицу у јужној Митровици.

На отмицу је личило и то што су из масе окупљених Срба 29. маја у Звечану физички извучен Радош Петровић, председник Удружења привредника на северу Космета, а са њим је кордону „нестао“ и младић Душан Обреновић из косовске Митровице, којем Албанци узимају за зло то што је из ислама прешао у православље.

Они су, док су мирно седели на улици у знак протеста, најпре увучени у кордон Кфора, а потом су пали у руке специјалцима под командом Приштине.

Свима њима, као и готово свим осталим Србима, убрзо је одређено 30 дана полицијског притвора.

То је претходних дана задесило и Драгишу Миленковића породичног човека из Грачанице, за којег његови суграђани Срби имају само речи хвале.

А у петак на Ненада Орловића из Косовске Митровице, оца четворо деце, Приштина је послал читав одред специјалаца и четири џипа, хапсећи га док је био на послу, под оптужбом за напад на Кфор 29. маја.

Много боље, у таласу хапшења од почетка најновије кризе, није прошао ни Далибор Спасић, медицински техничар који је ухапшен на Јарињу. Након њега на магистралном путу који води ка Јарињу на само три километра од своје куће пресретнут је и одведен Немања Влашковић. А по бруталности и малтретирању, не само осумњиченог него и пролазника у Косовској Митровици, исткло се хапшење Милуна Миленковића Лунета, тренера кик-бокс клуба „Косовска Митровица“, којег су отели до зуба наоружани специјалци Росу.

Агенти Приштине на нишану су држали грађане који су се тог поподнева затекли на улици. Снимци ове акције, али и иживљавања Куртијевих агената, који су користили и бибер-спреј уз „хеклере“, данима после хапшења круже друштвеним мрежама. Као и информација да су Миленковића тукли чак док је био везан за столицу.

Извештај о повредама ухапшених Срба у Бриселу је европском комесару за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу и специјалном изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку представио председник Србије Александар Вучић. Најновија привођења, која су започела након упада албанских „градоначелника“ у зграде три северне општине – Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока – заправо су само наставак масовног обрачун са Србима, започетог с премијерским мандатом Аљбина Куртија. Хапшења су заправо интензивирана прошле зиме, након што је Приштина започела акцију стављања севера КиМ у обруч, а њене акције изазвале су излазак Срба из институција тзв. Косова.

Да је сваки грађанин севера Космета потенцијална мета Приштине, за „Политику“ наглашава адвокат Миодраг Мркљач, један од ретких који је успео да одбрани на десетине Срба пред судовима Унмика и Еулекса, у време када је на Космету функционисао међународни суд.

Његови процеси потврђују да су на удару увек били највиђенији људи, које је међународно тужилаштво теретило на основу лажних албанских сведока. По принципу, који и сада функционише у албанском правосуђу, где је довољно „уперити прстом у некога“. На терет се Србима које је заступао адвокат Бркљач стављао ратни злочин против цивилног становништва, али и низ других тешких кривичних дела.

„Нажалост, треба очекивати нова хапшења. И грађани који су мирно стајали потенцијална су мета“, каже Бркљач.

Он је један од правних заступника Милуна Миленковића Лунета. Из Приштине још нема одговора да ли су Миленковићу саниране ране које су му брутално задали специјалци Росу док су га извлачили из фризерског салона у центру Косовске Митровице, у присуству малолетне ћерке.

„Шта мислите, зашто је Миленковић ухапшен усред бела дана, када је највећа циркулација људи и аутомобила и то у најстрожем центру града? Са људског становишта поставља се питање зашто у подне и зашто баш у центру? Не треба бити много паметан и закључити да је искључиви циљ таквог хапшења био да се застраши становништво. Али, с правне стране гледано, простоји процедура која је овде смишљено изостављена“, наглашава адвокат.

Како наводи, „познато је, или би требало да буде познато, да ако је неко сумњив, најпре му се доставља позив, али ако то не може да се учини, онда му се доставља налог за привођење, што је овде изостало“.

„Миленковићу нити је достављен позив, нити налог за привођење, нити је донесено решење којим се одређује притвор, нити је, у крајњој инстанци, расписана потерница за њим. Ово је класична отмица. Да је Миленковићу послат позив, одазвао би се у присуству адвоката. Али овде некоме не одговара таква процедура, већ му више одговара прављење представе“, каже Бркљач.

С новим методама, по угледу на своје сународнике из тзв Овк, приштински специјалци серију киднаповања започели су у децембру прошле године, када је на Јарињу ухапшен Дејан Пантић, бивши полицајац косовске полиције. О његовој судбини се две недеље није ништа знало, да би се испоставило да је био утамничен у контејнеру специјалаца на Јарињу, где је, иако тешко болестан, прва два дана провео на гвозденој столици.

Потом је уследило хапшење Слађана Трајковића, па Миљана Аџића, упуцан је с леђа Миљан Делевић. Специјалци Росу пуцали су и на Драгишу Гаљака.

За то време Срби на северу Космета, али и њихови сународници који живе јужно од Ибра, постављају питање има ли краја терору Куртија.

Куртијеви обавештајци несметано се крећу у Косовској Митровици, где их Срби препознају тако што уђу из правца јужне Митровице. Како сведоче Срби, они уз посебан акценат причају на енглеском, док седе у локалима у Лепосавићу, Звечану и Зубином Пороку и цивилним аутомобилима са ознакама КМ или градова у централној Србији шпартају магистралним, локалним и сеоским путевима.

Користе и дронове, који су посебно уочљиви ноћу. За то време, у општинским зградама на северу Приштина је уградила своје камере, након што су претходно разбијене оне које су радници српских општина поставили.

А на случајеве Радоша Петровића и Душана Обреновића подсећа Миодраг Бркљач, наводећи да су 29. маја ухапшена „два лица у моменту када нису предузимала ниједну активну радњу у смислу напада на Кфор и косовске полицајце“.

„Снимци који су достављени тужилаштву од стране мојих колега јасно показују да је то истина, али ту истину неко не жели да види“, каже Бркљач, наглашавајући да се докази односе на Петровића и Обреновића, који су лишени слободе у Звечану.

Истиче и да је „потпуно неприхватљиво читање имена лица која треба да буду ухапшена, што чине поједини представници извршне власти у Приштини“.

На питање како је могуће да се свим до сада ухапшеним Србима аутоматски одређује 30 дана притвора и како ниједан од приведених није истог дана или по истеку полицијског притвора од 48 сати ослобођен, адвокат каже да то „нажалост, није могуће да се избегне, иако се тужилац и одрана никада не слажу“.

Такође, на питање да ли притворени Срби могу да очекују реална суђења, одговара да „Имајући у виду политичку реторику извршне власти, судије по свој прилици немају храбрости да суде на основу чињеница“.

„Треба да будемо свесни да је сада смена генерација у косовском правосуђу и да се сада лако суди по модерној процедури. Свакако на основу чињеница морала би да се одреди казна или да се да ослобађајућа пресуда, али не треба да изузмемо чињеницу да судија има право да се руководи начелом слободне процене доказа. међутим, овде стави другачије стоје. Политичка реторика је јача од правосудног система“, закључује Бркљач.