Кристофер Хил: Србији нудимо бољи модел од кинеског и руског

Кандидат за новог америчког амбасадора у Србији Кристофер Хил поручио је пред Одбором за спољне послове америчког Сената, током претреса о својој номинацији, да га забрињава то што се Београд окреће Русији за одређене набавке за војску, те Кини када је реч о задовољавању инфраструктурних потреба.

Указао је да би Београду требало показати да Америка нуди бољи модел, од руских и кинеских понуда.

“Од Другог светског рата, 75 година, Београд смо посматрали као специјално место где не желимо раст руског утицаја. Данас видимо тачно она питања у погледу којих би требало да будемо опрезни и спремни да нешто урадимо… Не треба да будемо само опрезни, већ и да будемо спремни да покажемо да ми нудимо бољи модел и алтернативе. Није довољно рећи да има проблема у прихватању кинеских и руских предлога. Морамо да покажемо да је оно што ми имамо боље за Србију. И то ће бити моја намера, ако моја номинација буде потврђена”, истакао је Хил.

Амерички дипломата је током претреса истакао да Сједињене Државе и европски партнери подржавају развој Србије као модерне, просперитетне земље која је у миру са суседима.

“Србија је кључна за стабилност и напредак на Западном Балкану. Напредак Србије је кључан за постизање стратешког циља Сједињених Држава да се ревитализују наши европски савези, подрже демократија и владавина права, унапреди економска сарадња и решавају глобални и регионални изазови. Сједињене Државе су и даље посвећене продубљивању билатералних односа са Србијом кроз даљу политичку, економску и безбедносну сарадњу”, поручио је Хил у Сенату.

Искусни амерички дипломата подсетио је да је дипломатску каријеру почео у Београду, да је касније учествовао у процесу који је кулминирао Дејтонским споразумом, те да се вратио у регион као амбасадор у тадашњој Македонији и преузео додатну одговорност као специјални изасланик за Косово од 1998. до 1999. године.

Указао је да је један од најважнијих предуслова за чланство Србије у ЕУ – нормализација односа са Косовом.

“САД снажно подржавају дијалог уз посредовање ЕУ као најбољу шансу за обе стране да превазиђу разлике. Као што је председник Бајден навео, САД верују да је узајамно признање најбољи начин да се ослободи европски потенцијал Србије и ојача регионална стабилност и безбедност. Ако буде потврђена моја номинација, охрабрићу Србију да се озбиљно и хитно ангажује да постигне компромис”, рекао је Хил током претреса.

У обраћању је говорио и потреби да се истражи смрт и казне одговорни за убиство браће Битићи, америчких држављана албанског порекла, за чије убиство 1999. чланови њихове породице оптужују политичког функционера владајуће Српске напредне странке Горана Радосављевића Гурија – некада високо позиционираног полицијског званичника Србије.

“Наставићу да вршим притисак да се спроведе пуна истрага убиства браће Битићи 1999. године, тројице америчких држављана који су убијени док су били у српском полицијском притвору. Посвећен сам томе да извршим притисак на српску владу да осигура да се одговорни приведу правди, без обзира на ранг и положај”, истакао је Хил у свом обраћању.​

Такође, амерички дипломата се у излагању дотакао и сарадње у области економије.

“Радићу на јачању економске будућности Србије подстицањем мера којима се оснажује клима за међународне инвестиције, јача инфраструктура, побољшава енергетска разноликост и безбедност. Гради отпорност на штетни спољни утицај, између осталог, Русије и Кине. Србија има огроман потенцијал, са образованом и талентованом радном снагом. Фирме са седиштем у САД су током последњих 20 година уложиле више од 4 милијарде долара у Србију и запошљавају око 20.000 људи”, подсетио је Хил.

Рекао је да ће, као амбасадор Србије, наставити да подржава америчке компаније које истражују прилике за улагање у Србију.

“Коначно, ако моја номинација буде потврђена, даље ћу развијати позитивни замах недавних билатералних одбрамбених консултација – првих за пет година – да би проширио обострано корисну одбрамбену сарадњу. Србија је важан безбедносни партнер САД, нарочито кроз 15 – годишње партнерство са Националном гардом Охаја.

“Иако није чланица НАТО, Србија је активна у Партнерству за мир и доприноси глобалној безбедности, као једна од европских земља која највише доприноси мировним операцијама у ЕУ и мисијама УН по глави становника”, закључио је у излагању пред Одбором за спољне послове америчког Сената кандидат за америчког амбасадора у Србији – Кристофер Хил.

У одговору на питања сенатора, чланова Спољнополитичког одбора, Хил је рекао да га забрињава низ питања у погледу савремене Србије и Балкана.

Међу њима је ситуација у Босни и Херцеговини, за коју Хил оценио да је све проблематичнија због покушаја Републике Српске да се повуче из заједничких институција и самосталног деловања српског члана председништва Милорада Додика. Нагласио је да је суштина Дејтонског споразума да се промене могу спровести само заједно.

“Требало да блиско сарађујемо са Србима на заједничком ставу да морамо да подржимо јединство Босне. Срби немају илузије да ћемо се залагати за неке једностране промјене у Босни…. Треба да ставимо до знања да је будућност Републике Српске у Босни, а не у неком другом ентитету”, нагласио је Хил и додао да ће, ако буде потврђено његова номинација, имати значајне разговоре о том питању са владом у Београду.

“Важно да је да имамо јасне разговоре са владом у Београду да би они разумели да су наши напори у погледу БиХ и целог Балкана и даље озбиљни и да ћемо пажљиво пратити ко помаже да се ствари окрену у правом смеру, а ко можда не”, нагласио је амерички дипломата.

Коментаришући дијалог Србије и Косова, Хил је оценио да је изостанак напретка “фрустрирајући” и нагласио да Европска унија не жели чланице које имају проблема са суседима. Поручио је да ће бити важно пружити помоћ Београду да реши нека питања у односима са Косовом.

Први корак процеса

Претрес у Одбору за спољне послове Сената први је корак потврде номинације Кристофера Хила.

Да би се то догодило, чиме би били испуњени услови да преузме функцију највишег дипломатског представника САД у Србији, о томе је потребно и да се изјасне сви чланови Сената – горњег дома америчког Конгреса.

“Србија је кључна нација у важном делу света на Балкану где је још незавршен посао када је реч о пуној интеграцији. Налази се на неконзистетном путу ка чланству у Европској унији. Важно питање је како да побољшамо односе са Србијом и интеграцију региона”, рекао је Кардин.

Кристофер Хил искусни је амерички дипломата који се на сцену враћа после десетогодишње паузе. Током каријере био је савременик балканских криза и ангажован на окончању рата у Босни и Херцеговини.

Мајкл Кирби, бивши амерички амбасадор Сједињених Државе у Београду у недавном разговору поводом Хилове номинације, указао да би то могао бити подстицај Србији да испуни обећано.

“Порука је да је председник Бајден много година слушао како Срби говоре да ће урадити одређене ствари. Међутим, нису урадили то што су обећали. Ово је прилика да се то постигне. Администрација је озбиљна, и ви се уозбиљите или смо завршили. Можда то треба узети у обзир. Ствари не могу бесконачно да трају”, рекао је амерички дипломата у пензији.

Такође, Кирби је сигуран да би Хил могао да буде од помоћи у унапређењу дијалога Косова и Србије или пак приступном процесу Србије ка Европској унији.

“Дијалог се не води само да би сте разговарали, већ да би сте тај разговор и завршили. Значи, предузимамо кораке до одређеног циља. А то су по мом мишљењу Србија у Европској унији и независно Косово. Тренутно, дијалог не тече добро из низа разлога. И није важно који су то разлози ако желимо да постигнемо напредак. Ми то можемо да урадимо, и Србија може са Крисом Хилом и са Сједињеним Државама”, истакао је Кирби у недавном разговору за Глас Америке поводом номинације Хила на амбасадорску позицију у Србији.

Америка свесна ризика на Западном Балкану

Хил је био је активан и током косовске кризе која је епилог добила интервенцијом дела међународне заједнице 1999. године – војном акцијом Северноатлантске алијансе (НАТО) у бившој Савезној Републици Југославији (СРЈ).

Обављао је и функцију помоћника државног секретара за источноазијска и пацифичка питања. Предводио је америчку делегацију током преговора са представницима Северне Кореје о нуклеарном разоружавању 2003.

“Озбиљан је играч, експерт за Балкан, али и више од тога”, тим речима је претендента на амбасадорску функцију у Србији у недавном разговору поводом објаве о Хиловој номинацији за Глас Америке, описао Данијел Фрид – један од америчких дипломата са дугогодишњим стажом на Балкану током деведесетих година прошлог века.

“Не шаљете изванредне људе у места за која нисте заинтересовани. То је сигнал да смо веома свесни ризика на Западном Балкану. Не могу да кажем да се тиме сигнализира намера да се покрене неки нови процес, али значи да смо дипломатски спремни да то схватимо озбиљно”, рекао је Фрид у октобарском разговору за Глас Америке.

Истим поводом, Данијел Сервер, професор на вашингтонском Универзитету Џонс Хопкинс и познавалац балканских прилика, подсетио је на Хилове блиске везе са највише рангираним званичницима актуелне америчке администрације.

“Хил је директно повезан са председником Бајденом и државним секретаром Блинкеном. Вероватно му је лакши приступ до њих за разлику од других амбасадора. Мислим да то сигнализира да су Американци заинтересовани за постизање правих решења за Косово и Босну и Херцеговину”, рекао је тим поводом Сервер.

‘Крис Хил није створио проблеме’

Незанемарљиво је и да део јавности у Србији име Кристофера Хила повезује са администрацијом бившег председника Била Клинтона, на коју грађани не гледају са симпатијама и повезују је са годинама санкција, изолације и напослетку НАТО интервенцијом на Косову.

Томе су претходили неуспешни преговори у Рамбујеу у којима је учествовао Хил – примењујући своју такозвану шатл дипломатију.

“Крис Хил није створио проблеме. Створио их је Слободан Милошевић и Срби то знају. Не кривите Хила зато што је Милошевић довео до погоршања свега чега се дотакао. Ја се сећам у моје време да је радикалан став Косовара био Република Косово. Све што су желели је да буду конститутивна република са истим статусом као Хрватска. Нису тражили независност. Не кривите Криса Хила за те одлуке”, подвукао је Данијел Фрид – говорећи за Глас Америке.

У званичној биографији шездесетдеветогодишњег дипломате наведено је да је Хил током 2021. предавао у Школи међународних и спољних послова њујоршког Колумбија универзитета.

Пре повлачења из дипломатије 2010. Хил је обављао функције амбасадора у Ираку, Пољској и Македонији (данас Северна Македонија прим. нов).

У својој ранијој дипломатској каријери, указано је у биографији, Хил је био члан преговарачког тима који је допринео постизању Дејтонског споразума – чиме су окончани ратни сукоби у Босни и Херцеговини.

Уз то Кристофер Хил, као амерички амбасадор у тадашњој Бившој Југословенској Републици Македонији био је ангажован и као специјални амерички изасланик за Косово, у време напетости и сукоба 1998. и 1999. године.

Посебно је био ангажован у успостављању комуникације између лидера косовских Албанаца Ибрахима Ругове и тадашњег југословенског врха на челу са Слободаном Милошевићем.

После активне дипломатске каријере, Хил је био декан Денверског универзитета и саветник Олбрајт-Стоунбриџ групе.