КРАЈ БАЛАНСИРАЊА: Приближава ли се тренутак за велики заокрет Србије

Само дан пошто је косовски безбедносни корпус и званично добио ингеренције војске, то јест оружане силе непризнате државе Косово, приштински парламент је после дуже од шест месеци „натезања“ напрасно усвојио и резолуцију о дијалогу са Србијом и основао нови преговарачки тим.

С обзиром да је бриселски дијалог Приштине и Београда у којем посредује Европска унија делимично замрзнут управо због неслоге међу косовском политичком елитом, око тога ко и како ће да представља Приштину у Бриселу, вест са Косова би могла да буде повољан наговештај, да свему није претходила перфидна игра Приштине око оснивања војске.

Наиме, став Београда и ЕУ по питању формирања оружаних снага Косова и више је него негативан, па се чини да је Приштина управо и чекала овакву прилику, како би Београду и ЕУ понудила наставак дијалога. Јер како приштински медији преносе речи косовских званичника, косовска политичка сцена сада је савим спремна да уђе у финални дијалог са Београдом који треба да резултира признањем Косова од стране Београда и уласком Косова у УН и ЕУ.

Да ли су оба та потеза Приштине намерно повучена синхронизовано како би Београд на неки начин натерали да први званично одустане од Бриселског споразума, који је за Приштину иначе само „формалност“?

Политиколог Драгомир Анђелковић слаже се да је циљ Приштине да свакако представи Београд као страну која одустаје до дијалога и мисли да Београд не би требало да прихвати такву игру.

„Београд треба да констатује да је Приштина поништила цео дијалог и да је својим једностраним потезима све анулирала што је из споразума до сада примењено, што значи да се враћамо на стање пре дијалога“, сматра Анђелковић.

Ако би Београд повукао такав потез морао би да има снагу и да делује.

„Сама декларација, сама одлука да се овако нешто уради не значи ништа ако Београд муњевито не врати све српске институције које је имао на северу Косова и Метохије и ако не буде спреман и на консеквенце у домену евроинтеграција и односа са Западом“, истиче наш саговорник.

Дакле, ако ствари буду кренуле у још горем смеру, додаје Анђелковић, ово би значило да би Београд морао и геополитички да се определи.

„Дакле, ако политика балансирања више није могућа, онда Београд у потпуности треба да се окрене Русији и Кини, затражи сарадњу са ОДКБ-ом на вишем нивоу, односно да прекине сваку сарадњу са НАТО, и затражи улазак у Евроазијску економску унију“, набраја наш саговорник редослед могућих потеза Београда.

Он напомиње да би званични Београд морао да буде дефинитивно спреман на чињеницу да нас Запад не гледа благонаклоно, уколико Запад не изврши додатни притисак на Албанце и не призна да све што се дешава није кривица Србије.

На питање да ли је сада уопште могуће вратити се на стање пре Бриселског споразума, Анђелковић каже да је све могуће само ако је Србија спремна да стане иза тога.

„Не морамо ми да пошаљемо директно војску на Косово, али можемо као 2011. године да омогућимо добровољцима да оду доле или да се поново успостави систем цивилне заштите, како би се заштитио и помогао наш народ“, мишљења је наш саговорник.

Он не спори да такви потези могу да доведу до сукоба и тврди да би се све драстично одразило на односе са Америком и Европском унијом.

„Ми не можемо унапред да се одрекнемо било каквих компликација ако желимо да бранимо Косово и да повлачимо само потезе који неће изазвати контраефекат“, закључује Анђелковић.

Документ који је усвојен о даљим преговорима са Београдом у косовском парламенту обезбеђује да се устав, државни суверенитет, територијални интегритет и унитарни карактер Косова не могу довести у питање и да су непроменљиви.