Крагујевачки ђаци у сарајевском Музеју ратног детињства: Рат и мир једног новог доба

Три наставнице, директор школе и 23 ученика шестог, седмог и осмог разреда ОШ „Драгиша Луковић Шпанац“ из Крагујевца посетили су прошле недеље Музеј ратног детињства у Сарајеву у организацији Иницијативе младих за људска права, објављено је на сајту ове НВО.

Под називом „Мир је наша будућност“, како је пренео Радио слободна Европа, била је то прва посета деце из Србије овом сарајевском музеју. РСЕ цитира и коментар наставнице из Крагујевца Јелене Стефановић: „Поставили смо камен темељац у архитектури мира једног новог доба“.

Током посете крагујевачких ђака, у музеј је дошла и наставница из Сарајева са троје својих ученика „па су заједно размењивали искуства“, објаснила је програмска директорка Иницијативе младих Софија Тодоровић.

Директорка Музеја ратног детињства Амина Крвавац рекла је за РСЕ да „ове активности подстичу децу и младе да преузму одговорност за своје поступке, размишљају о последицама својих дела и активно раде на изградњи инклузивнијег и мирнијег окружења и друштва“.

Основци из Крагујевца оставили су и поклон за музеј, слику једне ученице на којој су симболи њиховог града, међу којима и споменик ђацима стрељаним током Другог светског рата у Шумарицама.

Како се наводи у извештају на сајту Иницијативе младих, посета је организована на иницијативу наставница које су протеклих година имале прилику да буду део едукативног програма сарајевског музеја и њихове НВО.

После вишедневног чекања, ни крагујевачка школа, ни Иницијатива младих, ни Министарство просвете нису одговорили на питања РТ Балкан о овој посети.

Тако од школе нисмо сазнали који су били васпитно-образовни циљеви ове посете и шта су ђаци научили о детињству у рату у БиХ на основу обиласка музеја. Иницијатива младих није одговорила на питања да ли је посета ђака део неког њиховог пројекта, и ако јесте ко га финансира, да ли су директор и наставнице добили дневнице за овај пут, како је одабрана школа из Крагујевца, да ли је посета организована у сарадњи са школом или на иницијативу родитеља и да ли је о њој обавештено Министарство просвете.

Ресорно Министарство такође није одговорило на питања о томе да ли су обавештени о овој посети и да ли Иницијатива младих има акредитоване програме за обуку наставника. Незванично нам је у министарству речено да школе нису у обавези да их обавештавају о сваком путовању, а да листу акредитованих обука погледамо на сајту Завода за унапређење образовања и васпитања.

У њиховом каталогу акредитованих обука, колико смо могли да видимо, нема оних Иницијативе младих.

Музеј ратног детињства у Сарајеву, како се наводи на њиховом сајту, има сталну поставку посвећену превасходно искуствима људи чије је детињство обележио рат у БиХ деведесетих година прошлог века, а у својој колекцији има више од 5.000 експоната прикупљених директно из заједнице и више од 300 сати аудио и видео сведочења.

Од осталих активности наводи се пројекат „‘Деца и геноцид’ имплементиран са меморијалним центром Сребреница, односно пројекат ‘Проговара(ј)мо’ имплементиран са ИОМ (Међународна организација за миграције УН). Ова два пројекта први су систематски покушаји документације геноцида у Сребреници из угла деце, односно искустава жена које су као деца преживеле сексуално насиље и деце рођене због рата“.

Прва стална поставка музеја који је основао Јасминко Халиловић (1988) отворена је у Сарајеву 2017, а већ следеће године добили су награду за Европски музеј године Савета Европе. Исте 2018. Халиловић је уврштен на „Форбсову“ листу 30 младих лидера испод 30 година. Како је сам објаснио у једном интервјуу, први су музеј из БиХ који има канцеларије по свету, а прву су отворили у Украјини 2020. године.

У овој земљи, прикупљају „искуства деце која се вежу за почетак рата“, односно период од 2014. до 2022.

У новембру 2020. организовали су изложбу у Стокхолму посвећену „искуствима деце која су преживела геноцид у Сребреници“, под покровитељством шведског Министарства спољних послова. У јуну 2021. организовали су прву изложбу у Кијеву, а како је известио „Њујорк тајмс“ међу изложеним експонатима била је и „карта за воз којим је једна девојчица напустила град у источној Украјини, након што су га заузели проруски милитанти“.

Са делом експоната сарајевски музеј гостовао је први пут у Београду и то 28. марта 2022, а на изложби је био представљен „део музејске колекције који укључује приче из БиХ, Србије, Хрватске, Косова, као и приче деце из Сирије, Авганистана, Ирака, која бораве у камповима у БиХ и Србији, те приче из Украјине“. Први пут су представљени предмети и кратке видео приче које говоре о искуствима деце током бомбардовања 1999, како је наведено на сајту Иницијативе младих која је и том приликом била у улози једног од организатора.

Међу партнерима Музеја ратног детињства наводе се Форум ЗФД, Меморијални центар Сребреница, Каритас, Удружење родитеља убијене деце опкољеног Сарајева, а међу донаторима НЕД фондација, Фонд браће Рокфелер, Влада Шведске, амбасаде Немачке, Британије, Италије, Делегације ЕУ у БиХ, Савет Европе, Католичка служба помоћи (ЦРС).

Организатор путовања крагујевачких ђака у сарајевски музеј, Иницијатива младих за људска права, својевремено је радила велико истраживање које се тицало ставова младих у вези са ратовима деведесетих година прошлог века.

Извештај објављен у августу прошле године на узорку од 910 испитаника узраста 18-30 година, показао је да убедљива већина, 65 одсто њих, за себе каже да зна нимало или врло мало о ратовима деведесетих.

Такође, 59 одсто испитаника наводи да су мало или нимало знања и ставова о овом периоду стекли у школској настави или разговору с наставницима, као и да се ова тема мало или нимало обрађивала на часовима историје (74 одсто).

Аутори истраживања питали су младе и да ли су чули за одређене догађаје. И открили да је најмањи број њих (четири одсто) чуо да су „у Подујеву и Сувој Реци (Косово) припадници српских оружаних снага убили велики број жена, деце и стараца албанске националности“, док је око пет одсто њих чуло да су „у Бјељини 1992. године паравојне формације из Србије убијале цивиле“.

Највећи број испитаника (62 одсто) чуо је да су „током операција ‘Бљесак’ и ‘Олуја’ 1995. припадници хрватске војске и полиције починили ратне злочине над Србима“, док је 53 одсто њих чуло да су „припадници ОВК чинили злочине у време рата на Косову (1999)“.

Да је „Сарајево било преко хиљаду дана (три године) под опсадом српских снага“ чуло је 19 одсто учесника истраживања. Можда им се тај проценат учинио превише малим.