Ковић за Спутњик: Приштинска полиција ударила на српску ношњу и песму – долазићемо све више и више!

© AP Photo / Visar Kryeziu

Од пријатеља чији су синови ухапшени на Газиместану за Видовдан чуо сам како су према њима поступали косовски полицајци и током хапшења, и у притвору… Пуни су модрица, наслушали су се увреда а момци из Црне Горе и Републике Српске не могу назад кући јер су им документа одузета, све то јер су певали родољубиве песме, каже историчар Милош Ковић.

Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић боравио је током Видовдана на Косову и Метохији и из прве руке чуо како се косовска полиција понашала током хапшења Срба на Газиместану.

Ковић сам није био сведок тога јер је на Газиместан дошао нешто касније због прославе Видовдана у Великом Ропотову, у Косовском Поморављу, где је био гост и говорник на традиционалној прослави поводом одржавања „Видовданске свечаности“.

Спутавање слободе мисли и говора

„То је велики празник, фактички за све српске становнике Косовског Поморавља. Тамо сам говорио. Иначе изнад Великог Ропотова је тврђава Прилепац у којој је рођен Свети Кнез Лазар. Дакле, говорио сам на Прилепцу, а затим и доле на прослави у Великом Ропотову.  У Косовском Поморављу се осетило оно што се догађало на Газиместану, али смо пратили вести и слушали што се догађа. Било је омладине из Косовског Поморавља који су били и на Газиместану, а како смо сазнали накнадно је било и у хапшења. Оно што је главни утисак из Косовског Поморавља то је велики број деце. Тамо су млађе породице, ретке су породице које имају мање од троје деце. То се види и на прославама у Поморављу – тамо се пева, тамо се игра фолклор и просто се човек из Косовског Поморавља врати у Београд заиста охрабрен,“ наводи Ковић.

После Ропотова, додаје он, запутили смо се у Грачаницу и на Газиместан али то је већ било касније, у предвечерје, тако да су сви инциденти на Газиместану били окончани.

„Тамо смо накнадно сазнали шта се догађало, чуо сам се са својим пријатељима. Једном од њих је син ухапшен, тако да сам од њих из прве руке чуо шта се догађало и на који начин су третирани ти наши момци који су били похапшени. Они су ухапшени због песме, и због тога што су узвикивали Косово-Србија. Реч је о класичном вербалном деликту и спутавању слободе мисли и говора. Ово је била прва прослава Видовдана без српских националних обележја. Али како сам чуо, било је више гостију и више младих неко икада раније! И с обзиром на то што се догодило, очекује се да ће нас сваке године бити све више и више,“ уверен је Ковић.

Срби немају права као други народи

Ковић напомиње да када су ти млади људи похапшени да се испоставило да је међу њима на самом Газиместану било приштинских полицајаца у цивилу.

„Изнад њих је било дронова, тако да се то снимало. С њима је поступано на врло нечовечан начин када су хапшени. А затим су, док су били спровођени у Приштину или само у Приштину, били су тучени. Велики део њих је тучен, имају маснице по телу, понижавани су их на различите начине. Један дечак је имао српску народну ношњу. Они су понижавали ту српску народну ношњу на начине које ја сад не бих описивао, који су потпуно недостојни. Дакле, ово је акција једног врло тоталитарног полицијског терора и једног зулума који смо упамтили с турских времена, и за времена уочи Балканских ратова. Дакле, српски младићи су тучени, понижавани, изведени пред суд. Колико ми је познато, иако је тражено да против њих буду поднесене кривичне пријаве, реч је углавном о прекршајним пријавама. Младим људима који су дошли из Црне Горе и Републике Српске су одузети документи, они не могу да се врате својим кућама и они се сада и даље налазе на Косову и чекају изрицање пресуде, а то ће бити 1. јула,“ каже Ковић.

Међу ухапшенима су додаје он, су били и Срби из централне Србије и сви су тамо били заједно у приштинским казаматима.

На питање зашто међународна зајеdница никад не критикује Приштину која користи национална обележја Републике Албаније а очито одобрава прогон и терор над Србима када они користе своја национална обележја, Ковић одговара:

Са Запада реторика осуде али не и осуда и казна

„Код нас се често користи та синтагма међународна заједница, још од 90-тих година претходног века. У ствари, међународна заједница не постоји, постоје велике силе. И кад је реч о Косову и Метохији ту су присутне Европска унија и Сједињене Америчке Државе. Реч је о западним државама и западним силама, међу њима су само САД велика сила, Европска унија то није. Дакле, од почетка разбијања Југославије правила која важе за остатак света за Србе не важе. И они се заиста држе оног принципа – нема Срба, нема проблема. Иза те реторике којом тобоже осуђују поступање Куртијевих власти стоји у ствари подршка коју Куртијев режим осећа. Дакле, реторички они ће то да осуде, међутим, неће учинити ништа да спрече апартхејд на Косову и Метохији. Не само да је Косово окићено заставама суседне државе Албаније, већ ви такве заставе имате и у централној Србији, у општинама на југу, бујановачким селима и прешевским, у којима су Албанци већина. Дакле, ви имате и на територији централне Србије, на много места заставе Албаније и слављење ОВК,“ каже он.

Наш саговорник сматра да не можемо очекивати правду од земаља које су бомбардовале Србију и које су пре тога бомбардовале Републику Српску.

Очекивати од њих правду је илузорно, али да бисмо заштитили наш народ морамо да сарађујемо са њима иако не треба имати илузија у вези са њиховом моралношћу или праведношћу, оцењује Ковић.