05.09.2022. - 10:12
© Sputnik / Александар Джорович
Србија је под опасним притиском али не би требало да има дилему на којој страни ће наћи подршку, историја нам то непрестано поручује, каже историчар Милош Ковић и додаје да сваком ко му каже да је Русија далеко, поставља питање – а Америка и Британија су близу?
Немачка и САД на Косову су, каже Ковић, супарници али и природни савезници у односу на Србију и Русију. Аљбин Курти делује непомирљиво, сматра наш саговорник али додаје да може да буде заустављен, јер ни он није имун на утицаје поготово што Албанци плаћају цену ослањања на велике силе. Ковић оцењује да је невоља у нашем ставу који треба да буде јаснији и одређенији.
„Ова криза на КиМ је почала последњих дана јула и очекивао сам да се август искористи за утврђивање веза са Русијом и Кином. Дипломатија мале земље је ради сондирање терена – колико би Москва била спремна да иде у подршци Србији. Нико не жели сукобе, али треба подсетити на америчку узречицу „ако хоћеш мир, спремај се за рат,““ рекао је он.
Компромис Запад чита као слабост
Не треба, наглашава наш саговорник, занемарити ни чињеницу да су данас све очи упрте у Србе на северу КиМ али да оне јужно од Ибра нико више не помиње, а њима је још за време Бориса Тадића наметнуто да користе косовске личне карте и таблице.
„Актуелно политичко руководство се, видим, бори да се тај сценарио не понови и на северу покрајине али свака врста ценкања се за нас нужно завршава у катастрофи. Јер када противник осети могућност компромиса, он то чита као слабост. Ми смо под великим притиском и ни Курти, ни Немачка, ни Бајден не желе да разговарају ни о каквим разграничењима, они имају само један план, а то је разговор који би водио ка узајамном признању. Наша позиција није лака али ми морамо да будемо јаснији – да бранимо целину Косова и Метохије на основу Резолуције 1244, што је став и Русије,“ подвукао је Ковић.
Русија далеко, а САД и Британија су близу?
На питање како би Русија могла да помогне Србији с обзиром на опаске прозападних политичара и медија да се не граничимо са том земљом, професор подсећа да су нам и у Бечу 1804. говорили да смо запећак, то су нам понављали кроз цео 19. век.
„То су нам говорили и 1914, а онда је цар Николај рекао „нећете покорити Србију.“ И 1915. су причали како нас је напустила Русија али је онда руски цар послао поруку у Лондон и Париз у којој је писало „мораћете да примите Србе да не бисте били уништени. Не треба да набрајамо када нам је и колико Москва помогла, било је наравно и разочарања али када гледате историју руско српских веза то је – сарадња, помоћ, подршка, разочарање, а са Британцима имамо – непријатељство. Због тога не можемо да изједначавамо исток и запад, не могу да се пореде политике НАТО и Русије према Србији. Не заборавите да је Алијанса истребила Србе из Крајине, Сарајева, са КиМ“, објашњава Ковић.
Ипак, додаје Ковић, Србија не може да очекује да ће било која велика сила, па и Руска Федерација ставити туђе интересе испред својих али зато ми тачно морамо да знамо који су то интереси и да се у њих уклапамо. Свако ко нам каже да је Русија далеко, наш саговорник им поставља питање – а Америка и Британија су близу? Свако ко нас пита „када су нам то Руси помогли,“ треба одговорити, каже он,као Роџерс Вотерс једном новинару „треба да читаш књиге!“ јер такво питање може да постави само неко ко не зна историју.
У једном тренутку смо див-хероји, у другом се демобилишемо
А на основу аналогије из историје, наш саговорник каже да морамо да разговарамо са свима, па чак и са наметнутим специјалним изасланицима. Лако је, оцењује он, давати националистичке изјаве али ми смо на својој територији имамо НАТО и опкољени смо њиховим чланицама.
„Морамо, међутим, да будемо свесни да нас кувају као жабу не од 2012. нити од 2000, већ много дуже. Није ни Тито успоставио своју диктатуру одмах, већ је Устав из 1974. дошао три деценије после победе у Другом светском рату. Мило Ђукановић није у једном дану почео асимилацију Срба у Црногорце, то су све процеси који трају и тако Запад функционише,“ наглашава он.
Ми смо, каже Ковић, народ који ради на махове – у стању смо да будемо див-хероји овог часа, а онда се демобилишемо и то наши непријатељи знају. Морамо због тога да поставимо питање шта је наш циљ – да ли је то да сачувамо државу Србију или ћемо да је распарчавано тиме што ћемо им, за почетак, дати Косово и Метохију?
„Не очекујем спектакуларан догађај као што је потписивање Тројног пакта, неће нас они терати да на спектакуларан начин признамо такозвано Косово али ће бити учињено све да од нашег суверенитета не остане ништа па онда нећемо ни морати да га признамо. Ако мале државе постану превише покорне онда се претварају у Северну Македонију,“ нагласио је Ковић.
