
Getty © David Brauchli
Поводом хапшења бившег припадника тзв. ОВК Авнија Ћенаја (1973), који је у среду спрска полиција лишила слободе због основане да је за време оружаних сукоба на АП КиМ, као припадник тзв. ОВК извршио кривично дело организовање групе и подстицање на извршење геноцида и ратних злочина и коме је одређено задржавање до 48 сати, реаговало је и Удружење ветерана тзв. ОВК.
Саопштили су да је Ћенај путовао у Босну и Херцеговину, где има пекару, и да је ухапшен на граничном прелазу између Србије и БиХ.
Ћенај је села Ромаја, код Призрена, а током рата на КиМ био је припадник 138. бригаде „Агим Рамадани“. Навели су и да је раније пролазио кроз централну Србију, али да никада није имао „никакве проблеме“.
„Апелујемо на бивше припаднике тзв. ОВК да не пролазе кроз Србију како не би имали проблеме“, истакли су, а на друштвеним мрежама се појавила и фотографија особе за коју тврде да је ухапшени Ћенај.
Оценили су да „Србија лови бивше припаднике тзв. ОВК са циљем да их хапси и подиже неосноване оптужнице против њих“.
МУП Србије је саопштио да је Ћенај осумњичен да је током априла 1998. године приступио локалном штабу тзв. ОВК за село Ромаја, у општини Призрен, и као припадник 138. бригаде Агим Рамадани учествовао у нападу на караулу Кошаре током 1999. године.
Реаговало је министарство спољних послова лажне државе, саопштивши да је већ упућена вербална нота дипломатским мисијама земаља Квинте акредитованим у Србији, као и да је упућен апел међународној заједници да „повећа будност и притисак на власти Србије“.
Агим Рамадани, чији је ратни надимак био „Катана“, погинуо је 11. априла 1999. године у бици на Кошарама, тачније два дана након почетка битке.
Био је један од команданата терористичке ОВК, школован на Војној академији у Загребу, а након његове погибије, 138. бригада понела је његово име. Ова бригада је према неким изворима деловала на простору оперативне зоне Дукађини чији је командант био Рамуш Харадинај. У зони Дукађини налазило се 33 логора која је контролисала тзв. ОВК.
Бригаду „Агим Рамадани“ је предводио Рустем Бериша, који је касније обављао функцију министра одбране лажне државе Косовo у влади Рамуша Харадинаја.
Бериша је улагао велике напоре да се тзв. КБС трансформише у „војску Косова“, а пре седам година је изјавио да је због „појачаног руског утицаја“ на Балкану неопходна хитна трансформација. Поједини медији на албанском језику су га из милоште прозвали „министром КБС-а“.
У албанској јавности на КиМ битка на Кошарама се назива „најкрвавијом“ и не крије се да је циљ био укидање границе између СРЈ и Републике Албаније, односно у њиховој интерпретацији „албанско-албанска граница“, како би се на тај начин отворио пут стварању „велике Албаније“.
Тај циљ није остварен захваљујући надљудској борби српских војника који су се борили на Кошарама.
Без обзира на албанске интерпретације, чињенице су познате: када је 19 земаља НАТО-а напало СР Југославију, поприште крвавог рата било је на југословенско-албанској граници.
На хиљаде терориста из тзв. ОВК, уз подршку оружаних снага Албаније и ваздушну подршку НАТО-а, напало је караулу Кошаре.
Борбе су трајале 67 дана, на караули је живот оставило 108 српских бораца.
А поједини албански извори наводе да је у бици на Кошарама учествовало око 6.000 Албанаца из региона и дијаспоре, а према њиховим подацима погинуло их је 187. Како наводе поједини албански извори, НАТО је 22. маја 1999. године, грешком бомбардовао албанске положаје и том приликом је погинуло 67 припадника тзв. ОВК.