КОСТИЋ: Критикују нас, а не знају ни где се налази САНУ

Српска академија наука и уметности као највиша национална институција, мора да има извесну дистанцу од сваке власти, али о битним стратегијским проблемима не касни са ставовима онолико колико је оптужују, и то од људи који не знају ни прстом да покажу где се налази наша зграда, рекао је председник САНУ проф. др Владимир Костић.

„Такви људи тврде да у САНУ седи гомила стараца која не ради ништа, то једноставно није тачно”, рекао је проф. Костић у интервјуу Танјугу, најављујући почетак рада Клуба добротвора САНУ, реализацију пројекта Сусрет са ствараоцима и друго.

Коментаришући што део јавности замера Академији на „ригидности” и неоглашавању о најважнијим стратешким националним и државним питањима, Костић каже да Академија није „ни глува, ни нема”, али се њен глас слабо чује.

„Свака три месеца најављујемо догађаје за наредни период. За септембар, октобар и новембар у плану је одржавање 16 научних скупова, три предавања, представљања девет књига, од тога поједине су капиталне, седам изложби, 19 концерата”, рекао је Костић и додао да то, међутим, не добија никакву медијску пажњу.

Сумирајући свој петомесечни „стаж” на функцији председника Академије, Костић истиче да се од чланова САНУ често очекује изјашњавање примарно о политичким, не само о стратешким, државним питањима, што је Академија у последње време неколико пута и учинила, обраћањем јавности.

Он, међутим, признаје да га је понекад срамота од онога што на друштвеним мрежама налази као коментар на ставове Академије.

„Може се неко неслагати са ставом САНУ, али дајте да се не мрзимо”, рекао је Костић.

Иако на дистанци од власти, Академија, како каже, не треба да буде а приори ни пријатељска ни непријатељска, већ да рационално сагледа проблеме и грешке и да на њих указује. Различитост мишљења је, како каже, реалност САНУ, практично по сваком питању.

„Суштина је да једни другима не ускачемо у очи, да бар у Академији изградимо културу дијалога, јер је политички говор, говор мржње, потреба де се саговорник повреди, унизи готово на свим другим местима”, додао је он.

Председник САНУ, иначе неуролог по професији, каже и да живимо у држави у којој је деценијама политика појела наш живот, и немамо никакав осећај за мале, „безначајне” ствари које такође чине живот, на које академија није ни глува ни нема, али се слабо чује.

Говорећи о нападима на САНУ, Костић каже да последње три деценије као да постоји потпуно свестан, агресиван марш против институција и културних вредности у овом друштву, што ће нас скупо коштати.

„Да ли је та врста примитивизације готово европски политички пројекат, где треба да се уништи средња класа и да добијемо сутра генерације које ће са лакоћом прихватити захтеве нове економске културе, ја то не знам, нећу у то да улазим”, рекао је председник САНУ, сматрајући да се гради једна зомби, ријалити генерација која ће расти са туђим емоцијама, а да вулгарност постаје кредибилитет или ознака аутентичности.

Говорећи о активностима Академије, он је истакао да почетком октобра почиње са радом Клуб добротвора САНУ, за помоћ српској култури и подизање српске цивилизацијске свести, тачније државе.

„Одговорни људи, привредници, компаније ће имати увид у то за шта дају новац, а то ће бити искључиво за садржаје. Ниједан академик из тог фонда неће добити ништа за себе нити је то ико тражио”, каже Костић.

Он је подсетио да је један познати београдски привредник, на пример, дао новчану помоћ за изложбу о Јовану Цвијићу и додао да постоје донатори, мада ређе него раније, јер сматрају да Академија то заслужује.

САНУ ће сама одлучивати од кога ће узимати донацију, рекао је Костић.

Такође, следећих месец дана почеће пројекат Сусрет са ствараоцима, а у САНУ ће покушати и да реализују рад Центра за дигитализацију уметничке, културне, историјске и научне баштине.

Када је у питању најављена рационализација броја запослених у јавном сектору, Костић каже да није сигуран да ће бити отпуштања техничког особља и додаје да раде анализу последње најмање три промене систематизација, да виде шта је њихова логика.

Такође, година 2016. у САНУ треба да буде искоришћена као једногодишња озбиљна расправа каква је улога оваквих институција у будућности једне државе.

„Успешна академија сигуран сам да Србији треба, ако не, нећу бити тужан”, рекао је Костић.

Тагови: Владимир Костић, САНУ