КОСОВСКА МИТРОВИЦА: Суђење Оливеру Ивановићу прераста у судску фарсу

Судско веће Еулекса прошле недеље продужило је притвор лидеру Грађанске иницијативе „Слобода демократија правда” (СДП) Оливеру Ивановићу за још два месеца.

Уколико се поступак настави досадашњим темпом за њихово саслушање биће потребно најмање седам месеци, тако да ће овај процес, започет подизањем оптужнице 11. августа 2014, ући у трећу календарску годину. Ивановић је у притвору већ 16 месеци, под оптужбом да је починио кривично дело ратног злочина над цивилним становништвом 1999. и почетком 2000. године, тако што је предводио чуваре моста у северном делу Косовске Митровице и подстрекавао их на ратне злочине.

Од 18. децембра 2014. када је у Косовској Митровици почело суђење против својевремено најутицајнијег лидера Срба са севера Косова саслушано је више од 30 сведока оптужбе, а преостало је још 29.

Тек је 33. сведок Шемседин Ајети, који је видео-линком 12. маја сведочио из Окружног суда у Шведској, повезао Оливера Ивановића са местом злочина, односно убиства албанских цивила. Ниједан други сведок тужилаштва није на суђењу рекао да је препознао Оливера Ивановића, то јест да га је видео током извршења конкретног ратног злочина. Ајети, бивши тржишни инспектор из Косовске Митровице тврди да је 3. фебруара 2000. са терасе стана свог брата видео Оливера Ивановића како наређује четворици или петорици наоружаних људи да уђу у зграду. Ти људи су онда бацили две гранате од којих су смртно страдали његов братанац и комшиница. Међутим, ни Ајети није могао да посведочи ко је коме наредио да баци те гранате.

Љубомир Пантовић, један од адвоката Оливера Ивановића, каже да је тужилаштво одредило да рочишта буду и током лета што ће, нада се, убрзати поступак. Он наводи да је одбрана имала четрдесетак сведока, али да ће од неких највероватније одустати, јер тужилаштво досад ништа није доказало.

„Сви сведоци оптужбе, и они који су се пријавили пред судом и они који су исказ давали путем видео-линка, имали су само посредна сазнања од других људи да је Оливер Ивановић повезан за злочинима. Само је један човек рекао да је видео Ивановића на месту извршења злочина, а остали сведоци оптужбе нису могли да потврде те наводе”, каже Пантовић, напомињући да је оптужница „доста танка”.

На почетку процеса, специјални тужилац Еулекса Цезари Михалчук уверавао је медије да има необориве доказе против Ивановића. Он је тврдио да има велики број сведока који ће потврдити наводе оптужнице.

Да је Михалчук претио празном пушком, указала је „Политика” у тексту у броју од 29. новембра 2014. МУП Србије је обавестио Еулекс да Ивановић није евидентиран ни као активни, ни као резервни припадник полиције, а тужилац Михалчук, иако је имао увид у те податке, тврдио је обрнуто: да је обавештен да је Ивановић био припадник ратних јединица 1999. и 2000. године.

У приштинским медијима су се после хапшења Оливера Ивановића појавиле информације да је он у ствари требало да буде ухапшен још 2001. године. То су наводно спречиле француске јединице Кфора, које су у то време биле стациониране на северу Косова. Против Ивановића је било разних оптужби и он је тим поводом саслушаван 2002. године, али веровало да су сви поступци одбачени и случај затворен.

На ову чињеницу је упозорио председник Србије Томислав Николић. Говорећи у Савету безбедности УН у фебруару 2014. године, он је подсетио да је Унмик још 2002. водио истражни поступак против више особа, а за иста кривична дела за која се данас Ивановић и остали терете, и тада је оцењено да не постоје докази да се поступак обуставља. Председник Србије је том приликом нагласио да је процес против Ивановића непримерен и да представља злоупотребу права.

Добар познавалац међународне правде и суђења за ратне злочине, београдски адвокат Зденко Томановић каже за „Политику” да има утисак да је међународна заједница потпуно неосетљива на мањкавости поступака за ратне злочине који се воде против Срба. „За Србе као да постоји претпоставка кривице. Ствара се привид да је Оливер Ивановић нешто кривично урадио. Стављају му на терет ратни злочин, што оправдава сваку дужину трајања поступка. Направили су привид да постоје докази против Ивановића, и сада ћемо годинама чекати да се утврди да ти докази заправо уопште не постоје”, каже Томановић, који је био правни саветник Слободана Милошевића у Хагу.

Позван на саслушање и ухапшен

Оливер Ивановић ухапшен је 27. јануара 2014. након што је позван телефоном на саслушање на које је отишао и више се није вратио кући. Док је боравио у приштинском притвору, здравствено стање му је било угрожено, поготово после штрајка глађу, који је отпочео 4. фебруара прошле године. Здравље му се побољшало после пребацивања у затвор у северном делу Косовске Митровице, где се и сада налази. Допуштено му је да изађе на дан само два пута прошле године – на рођендан сина и на своју славу, Светог Николу.

Судско веће одбило и гаранције Владе Србије

Судско веће је више пута одбијало да Оливера Ивановића пусти да се брани са слободе, чак и када је гаранцију дала Влада Србије, под изговором да би могао да побегне или да би могао да утиче на сведоке. Оливер Ивановић је у интервјуу за „Политику” нагласио да он мора да доказује своју невисност, а не да суд и тужилац доказују кривицу.

„Да сам хтео да утичем, па ваљда бих то до сада за 15 година могао да урадим. После гаранција Владе Србије, ни аргумент бекства нема ни најмање смисла. Тиме се Србија обавезала да обезбеди моје присуство у време суђења, кад год да буде. Изручили су међународном суду у Хагу Србији много значајније људе, према томе нема места ни таквој спекулацији”, нагласио је тада Ивановић.

Тагови: Косово и Метохија, Косовска Митровица, Оливер Ивановић, Суђење