Косовска Митровица, дан после протеста: На мосту бранили опстанак, дошло време да се брани нестанак

Само који сат јуче пошто су се Срби на протесту на Тргу браће Милић у Косовској Митровици акламацијом изјаснили против намере Приштине да отвори главни мост на Ибру, у северни део града стигао је косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља да, симболично, по ко зна који пут претходних недеља, попије кафу у кафићу на северној страни моста који сада носи име „C’est la vie“.

Тај кафић који је до скора носио име „Долчевита“ и с почетка 2000-их година, када се на мосту бранио опстанак Срба, био је чувено место окупљања бранилаца моста, односно „мостаџија“, сада је омиљено место окупљања Албанаца из јужног дела Косовске Митровице, Вучитрна и Приштине и нарочито место окупљања чланова и симпатизера Куртијевог Самоопредељења. Нема дана да овде, неко од њих не попије кафу, од посланика до министара, доказујући ваљда да је и Северна Митровица сада, „и коначно“, у њиховим рукама.

Симболично ваљда, Свечља и јуче одбио да на мосту пред новинарским екипама, проговори на српском, дан-два раније правдао се да слабије говори језик комшија, да „не зна све речи“, иако је до скора, сасвим солидно говорио српски.

И дан раније, у уторак, Свечља је био на мосту. Како су пренели неки албански медији, са још двојицом министара и у пратњи новинара више приштинских редакција, Свечља је најпре „тестирао мост“, а онда су се сви, поново, упутили у „C’est la vie“, на кафу.

Окрепљен, после кафе у кафићу чије би име Србима, симболично опет, требало да стави до знања да је ово што сада преживљавају у ствари живот који их чека, Свечља се после „тестирања“ моста убрзо нашао под мостом, на јужној страни, где радници већ пар дана увелико – фарбају мост.

„Тестирање“ моста, свакако се, пренели су јуче албански медији, неће завршити преласком Свечљине екипе, како ће то бити обављено још се не зна, тек, објављено је да је приштинска власт за тај посао издвојила 10.000 евра а КФОР је већ потврдио да је од тзв. косовског Директората полиције обавештен о тој акцији.

Не треба сумњати да ће Свечља, остали косовски министри а можда и сам Курти наредних дана поново доћи на кафу у „C’est la vie“. Јер, то је живот.

Иако из ЕУ, земаља Квинте, па и саме Америке одакле је из Стејт департмента стигла порука да су САД „забринуте због некоординираних акција Приштине“, стижу поруке да отварање моста у овом тренутку није прихватљиво, Приштина из дана у дан наставља активности у том правцу.

Испијање кафе у „C’est la vie“, испоставило се, једна је од важнијих активности пред отварање моста. Пре тога, кружни ток на северној страни моста пре пар недеља покривен је бројним камерама па сада мосту не може да приђе ни мува а да не буде снимљена. Камерама су покривене и остале важне тачке у Северној Митровици од трга код споменика Кнезу Лазару до раскрснице код Техничке школе где су Срби ранијих година после сличних најава из Приштине постављали барикаде. Сасвим је јасно каква је намена тих камера које контролише полиција.

Осим камерама, Северна Митровица још од почетка године, преплављена је приштинским специјалцима који контролишу не само раскрснице у граду, већ и све важне тачке около, по околним узвишењима па је град буквално у челичном стиску, опкољен патролама, оклопним возилима, дугим цевима, панцирима и шлемовима. Неки од говорника на јучерашњем протестном скупу Срба поменули су јуче да се по овдашњим путевима не може прећи ни пар километара а да Србе на заустави нека од бројних патрола, упери цеви пушака у путнике у возилу, а тек онда контролише документа.

На јучерашњем митингу Срби са севера подсетили су да је управо на главном мосту на Ибру 1999. и 2000. године заустављено етничко чишћење Срба, да су градови на Косову који нису имали сличан мост у међувремену очишћени, али су упутили и поруку КФОР-у и НАТО-у да „дозвола за отварање моста значи и дозволу за етничко чишћење севера КиМ“.

Џељаљ Свечља јуче је, само који сат после акламације на протесту и порука са српске стране, Србима одговорио на самом мосту речима да су он и његова екипа, у ствари, „представници свих грађана, без обзира на разлике“.

„Представници смо и грађана који су протестовали и оних гласних, али представници и грађана који ћуте, али који имају права или потребе које не изражавају. Ми смо представници такорећи, 11.000 грађана који су 4. фебруара (2000) протерани из овог дела и оних који су убијени тог дана, али смо представници оних убијених 2004, 1999, то значи ми бранимо интересе свих, увек се базирајући на ред и закон и на устав републике Косово“ рекао је јуче Свечља, преноси портал „Коссев“.

Тако јасно пренео Србима на северу шта мисли о њиховим ставовима, гласању, протесту као и шта их тек чека.

За Србе и на северу и јужно од Ибра више није питање да ли ће Курти покушати да отвори главни мост на Ибру у Косовској Митровици упркос порукама Срба да ће тај чин угрозити њихову безбедност, отворити пут новим исељавањима. Питање је само када ће се то и десити.

Главно питање сада, у ствари, јесте да ли ће на Куртијеву акцију, најављено „тестирање моста“, уклањање бетонских препрека на северној страни, и како реаговати КФОР чије су патроле свакодневно на мосту, да ли ће се једноставно склонити, са стране посматрати шта се дешава, као и током погрома 2004. године, када, у много случајева, нису спречили распомамљену масу да жари, пали, убија, руши.

Један од говорника на протесту позвао је јуче сународнике да ако крене акција отварања моста дођу до Ибра, поседају, легну на асфалт па нека их газе, а свет нека гледа.

На те евентуалне сцене, свет ће се, сасвим је извесно, узбудити таман онолико колико се узбудио и 17. марта 2004. године, колико се узбудио и јула 1999. када су побијени жетеоци у Старом Грацком, колико се узбудио и кад су специјалци упадали на Север, уз сузавац заузимале зграде општина и у десетинама других случајева.

Једно је јасно, Србе на северу КиМ чека велико искушење. Динар је забрањен, као и таблице, и српска документа, на Јарињу и Брњаку су косовска полиција и царина, на путевима и српским имањима су полицијске патроле и војне и полицијске базе, поште су позатваране, сирене за узбуну из Северне Митровице уклоњене, камере по граду су постављене,  на јесен, то сви на Северу очекују, на реду ће бити школе и болнице, једине преостале српске институције на КиМ.

„Није ово најгоре што се Србима на Косову кроз историју дешавало. Нису ово најгора времена, било је и горе и теже, кад су нас масовно убијали, протеривали, вешали, стрељали, газили. Нама се чини да је сада најтеже, али, није. И тада смо, ако и увек опстајали, остајали, настављали лозу, бранили своје, увек некако налазили начин да преживимо“, каже ми јутрос, у ретком наступу оптимизма последњих месеци, познаник се Севера КиМ.

Међитим, на главном мосту на Ибру, између јужног и северног дела Косовске Митровице, данас око подне стигла су четири тешка, натоварена камиона који су паркирани на јужном крају моста. На тај начин, по информацијама са терена, почело је тестирање стабилности моста чије отварање данима најављују Аљбин Курти и његови министри.

Истовремено, у Скупштини општине Северна Митровица у згради у Бошњачкој махали, пар стотина метара даље, водила се јавна расправа о намери косовских власти да отворе главни мост на Ибру, чему се Срби из северног дела града противе јер сматрају да ће отварањем моста бити угрожена њихова безбедност.

„На мосту смо бранили опстанак, сада бранимо нестанак“, писало је јуче на једном од транспарената које су носили Срби који су скупили снаге и храбрости и под будним надзорним камерама протестовали крај моста.