Косово на столу: Какво решење очекује Француска до 2022. године

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Tanjug / Драган Кујунџић

Косово ће бити прва и главна тема на столу између председника Француске и Србије Еменуела Макрона и Александра Вучића, данас у Паризу. Званична Француска требало би да пренесе своја очекивања од дијалога Београда и Приштине уочи председавања те државе Европском унијом 2022. године.

Биће то једанаести сусрет двојице лидера, а како је најављено, поред судбине Косова и Метохије, говориће се и о европским интеграцијама Србије и економској сарадњи наше земље и Француске.

„Трговинска размена између две земље прошле године била је 1.2 милијарде, а пад од 6 одсто до новембра је минималан, с обзиром на пандемију. Када је реч о Косову, Француска жели озбиљне резултате до 2022. године када почиње њено председавање Европском унијом“, изјавио је Александар Вучић по доласку у Париз.

Косово на столу испред два председника

Слободан Зечевић са београдског Института за европске студије за Спутњик објашњава да Французи заправо хоће да поруче, ако желимо да амбициозније пиступимо уласку у ЕУ, до тада морамо да имамо некакве обрисе решења за косовски проблем. Он не искључује могућност да ће Француска захтевати да се чак дође до некаквог Споразума о Косову.

„Ступила је на снагу нова америчка администрација, а Ентони Блинкен је човек који је одрастао по француским школама, одлично говори француски. Није искључено да ће доћи до ближе сарадње Сједињених Држава и Француске по питању косовског проблема. Видели смо и да су Американци послали нешто флексибилнију поруку него што су раније имале САД, па се чак као варијата помиње и могућност поделе Косова, али видећемо шта ће од свега тога бити“, каже Зечевић.

Економска сарадња и метро

Председник Вучић је најавио и детаљне разговоре са Макроном о будућем београдском метроу, напоменуо је да је финансирање решено уз 80 милиона из трезора Француске банке, а да ће остатак новца бити обезбеђен преко комерцијалних банака.

Када је реч о економској сарадњи Зечевић подсећа да је Србија пуно тога урадила да би заинтересовала Француску, јер је сарадња далеко од оне коју смо остварили са главним спољнотрговинским партнерима у Европи, Немачком и Италијом.

Он објашњава да су Србија и Француска увек имале добре односе, али да смо морали да појачамо економску, како би смо појачали и политичку сарадњу, односно добили подршку за улазак  у Европску унију.

„Зато смо им дали послове, велике послове, санацију отпада у Винчи бих могао назвати средњим, али аеродром је велики посао који ће трајати годинама, а метро је огроман посао који ће такође трајати годинама. Могло би да се отвори и питање водовода и канализације, односно еколошких стандарда. Србија има проблем у многим градовима, а Францзи су експерти за то. Имају фирму „Вивенди“ која је наследник компаније која је уређивала водоводе чак и у Латинској Америци“.

Зечевић додаје да постоји могућност да Србија и Француска остваре економску сарадњу и по питању наоружања и војне опреме.

„Грци су купили француске авионе, иако имају амерички Ф-16, то је принцип, да се купује на више места, а ми смо већ купили део опреме од Француза“, подсећа наш сагворник.

Што се тиче српског извоза, Зечевић каже да је он углавном био заснован на полуфабрикатима, те да проблем код нашег извоза у томе што је Француска пољопривредна земља, па је наше производе тешко пласирати.

„Али не треба заборавити да смо извозили гуме, ту је и производња полупроизвода од бакра и челика, лекова. Оно што је јасно, ми смо покушали да увучемо Французе у политичку игру и успели смо у томе, тако што смо им дали послове у Србији“, каже Зечевић.

Француски модел за поглавља

Поводом отварања поглавља за присутпање ЕУ, Слободан Зечевић каже да нова методологија коју су предложили управо Французи омогућава да се отвори више поглавља одједном по 6 или 8, па чак 10 или 16 током једне године.

„Имали смо проблем са отварањем у 2020. години из више разлога, каснила је реформа правосуђа, али смо имали и проблем са функционисањем демократског система и инситуција. Не можете бити чланица ЕУ ако немате те стандарде које они имају у области вишепартијског система, начина рада Скуштине, медија“, закључује Зечевић на крају разговора за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.