Копривица: У Украјини се не бране никакве западне вредности него – моћ Британије

ОВО што је урадила Литванија је casus belli – повод за рат! И, Русија је јасно поручила да то неће толерисати.

Важан је шири контекст. Имате антируски споразум о савезништву између Пољске, Литваније и Украјине и споразум о савезништву који укључује и војни савез између Британије, Украјине и Пољске. Ако не буде консензуса у НАТО, ове четири земље могу једнострано да делују! (Сећамо се да је Југославија имала споразум са чланицама НАТО Грчком и Турском којим је Југославнија де факто била увучена у структуру НАТО пакта.) Ово је тај модалитет.

Ако Украјина не може у НАТО – пошто је то црвена линија за Русију – може НАТО у Украјину. Што је рекла Олбрајтова за Косово: ако оно не може да се отцепи од Србије, онда може да се суверенитет Србије деакумулира са Косова.

НАТО-у је са Украјином лако, јер се она понаша као његово оруђе, све ради како је замишљено у Лондону и Вашингтону, а немају према њој обавезу по тачки 5.

Даље, понашање Пољске је невероватно – они покушавају да други ратују за њих, а они би да прикључе себи запад Белорусије и Украјине.

Пољска је најагресивнија у реторици и делима. Тражила је да НАТО пакт уђе у запад Украјине, та идеја није «прошла», али постоје уговори са Британијом и Украјином, чак један по коме је Украјина практично изручила свој суверенитет Пољској.

Пошто је Кина економски напреднија од Американаца, а Русија војно, они покушавају да закувају у Украјини у нади да ће изазвати озбиљан сукоб и да се они одрже на првом месту. При томе се надају да Русија из одговорности према човечанству неће употребити нуклеарно наоружање, па ће је сатерати у ћошак. Али, ако вас оборе на земљу и бију до смрти, ко гарантује да ћете се бранити само ногама и рукама и да нећете извући пиштољ из задњег џепа да их спречите да вас убију.

Овај амерички концепт како да се вештачки одрже на првом месту је лудачки.

Било је лудачки што су провоцирали Русију, а ово што она ради је била геополитичка нужна одбрана. Да није интервенисала, последњих 300 година њене историје би било избрисано и морала би да се повуче иза Урала, јер њена престоница не би могла да се брани од америчких система који би могли да се инсталирају у Харкову, Полтави, Черњигову итд.

Други проблем је концепт источно-европских народа, нарочито Пољака, чија елита, кад је стани-пани, почиње да се понаша као псеудо-империја која има комплекс од Запада, али покушава да га инструментализује за своје сврхе.

Сваки пут им се обило о главу!

Ово са Литванијом је озбиљан потез, јер је то трећи удар – после Украјине и чланства Финске и Шведске – и ту се показује да ли је Русија одлучна да брани достојанство велике државе.

За Русију ово у Украјини није питање да врати све од Харкова до Одесе и да то буде заштићено од нацизма из Кијева, него је реч о томе да Русија буде заштићена. А то се не може, ако дубоко источно и северно од Кијева остану мостобрани за напад на Русију.

Дакле, ово што ради влада Литваније је повод за рат јер Русија има право да заштити слободан проток робе и људи између делова своје територије. У најмању руку, Русија има право да заузме ту пругу.

Формално-правно гледано, то би се тумачило као агресија на суверену Литву, чланицу НАТО, због чега би НАТО био у обавези да јој помогне…

Један римски папа је рекао да се светом управља са јако мало мудрости!

Британска елита од 18. века има модалитет русофобије. Осетили су да ће њиховим геополитичким империјалним интересима главни противник постати Русија. Знали су да када се заузме северни појас, Русија отвара перспективу ка југоисточној Европи и Кавказу. То се видело у Кримском рату.

То је инспирисала Британија. То је оно што сада раде Британци и Пољаци: мобилишу целу међународну заједницу за своје парцијалне циљеве. Овде се не бране никакве вредности него моћ Британије.

Са Американцима ствар стоји тако да су британски пуританци «одложени» из Британије, где су били непожељни, у Америку.

Одатле потиче секташки дух, дух ексклузивизма америчке нације, радикалног хришћанства. Кад се каже `Америка изнад свега`, то није од јуче, од 1945, већ је обратно – дух ексклузивизма је створио Америку.

У време кубанске кризе, Америка је била спремна да изазове нуклеарни рат због своје безбедности!

Сад имамо исту ситуацију – неко жели да на три и по минута од Москве инсталира нуклеарне бојеве главе и да Русија то гледа скрштених руку.

Русија није Србија. Ми смо у прошлости морали и морамо да гутамо многе ствари јер смо у геополитичком неповољном окружењу, али Русија није. И зато је тражила да се изгради нови безбедносни поредак и да добије гаранције за безбедност. Запад је то игнорисао – рачунајући да Руси неће имати петљу да повуклу потезе које су повукли. Сад кад су видели да има, и да ће Русија полако али сигурно победити, сад се понашају као коцкар који подиже улог.

Рачуна на то да ће се неко поплашити ако у неком тренутку боље карте буду код другог, па ће положити карте. Очито не знају менталитет руске елите – тамо не седе кукавице! А имају и јако наоружану армију.

Руси ово доживљавају и као борбу за опстанак!

Путин је то говорио…То је она његова прича о пацову сатераном у ћошак, па се окренуо и напао дечака. Путинова аналогија је та: ја сам сатерао пацова у угао, запад то ради Русији – кад некога сатераш у угао, он више нема куд, окренуће се и борити. Бориће се свим средствима.