У обради полног и родног идентитета, поред развијања толеранције и прихватања различитости, ученицима треба пружити ширу перспективу генетичке варијабилности, као природног феномена, која не даје основе за предрасуде, стереотипе, дискриминацију и насиље, наводи се у делу дописа који је Српско биолошко друштво упутило Националном просветном савету.
Док идеологија рода заузима све већу улогу на Западу и представља кључан сегмент у одгоју деце, ширећи се кроз све друштвене поре, њени принципи још нису прихваћени свугде у свету. Идеја слободног и својевољног одабира мушког, женског или неког трећег рода данас се препушта деци, представљајући се у одређеним стручним круговима као аксиом заснован на хормонским чињеницама.
Ипак, многи психолози, психијатри, психотерапеути, али и медицински стручњаци сматрају да она нема толико додирних тачака са науком, колико има везе са наметнутом доктрином и идеологијом која се шири са Запада.
Човек је више од хормона
Александра Јанковић, клинички психолог из Клиничког центра Србије, страхује да би овакве поруке у уџбеницима унеле велику конфузију код деце, а посебно адолесцената, будући да би поред свих питања и недоумица које њихов узраст са собом носи били приморани и да се сами „родно одреде“.
Оваква препорука може јако искомпликовати читаву ситуацију пошто се адолесценти често питају „шта сам ја“, „да ли нешто на мени и мом телу не ваља“ и пролазе кроз низ промена које резултирају психолошким сазнањима. Ове препоруке би биле добре уколико би искључиле било какву дискриминацију друкчијих особа, особа са друкчијим опредељењем и просто сензибилизовале младе да не буду агресивни и суревњиви према својим вршњацима и старијима који имају другу врсту оријентације. Међутим, млади прво морају да утврде ко су они сами, изјавила је Јанковићева за Спутњик.
