Коме смета нова црква: Новосађани подељени око градње храма на Лиману, најављен „збор“

Дан након протеста против изградње православне цркве код Штранда у Новом Саду, који је према тврдњама организатора окупио „пар стотина учесника“, а према речима неких од мештана Лимана свега њих стотинак, кључно питање остаје отворено: на који тачно начин изградња верског објекта делује безобзирно на станаре околних зграда, како су то јуче саопштили организатори, осим што су неки од њих на друштвени мрежама поменули да не желе да слушају црквена звона?

Јучерашњи протест у Новом Саду, подсетимо, организовали су „независни“ чланови Савета Месне заједнице Лиман, у којој већину имају представници група грађана, најављујући да ће ове недеље организовати збор грађана поводом вести да ће у њиховом насељу бити изграђена нова православна црква.

Судећи према информацијама доступним на званичној Фејсбук страници Месне заједнице Лиман, иза саопштења о протесту не стоји Савет поменуте Месне заједнице, нити је одлука о одржавању протеста стављана на гласање, већ ће се, како је најављено, на дневном реду заседања Савета наћи само одлука о сазивању збора грађана поводом изградње православне цркве.

„Сви планови, пројекти па и сами одборници у Скупштини града плаћени су новцем грађана и ми морамо да знамо како се и на шта наш новац троши“, навели су организатори протеста, додајући како сматрају да градска власт нема право да гради цркву без консултовања са грађанима.

Део опозиционих странака које се такође противе изградњи нове православне цркве оптужиле су локалну власт да поларизује Новосађане према верском опредељењу, а градоначелник Новог Сада Милан Ђурић узвратио је тврдњом да опозиција „мрзи веру српског народа“.

„Толико су срамотна саопштења неких маргиналних политичко-интересних група, да заиста не завређују никакав коментар. Али зарад истинитог информисања грађана Новог Сада, које покушавају да обману због мржње према вери српског народа, морам да реагујем, јер све што су поменути маргиналци изнели је велика лаж. Није тачно да неко грађанима жели нешто да одузме, посебно деци и младима, нити је тачно да неко има намеру да уништава зелене површине“ навео је Ђурић.

Одговор на питање шта се тачно догађа у новосадском насељу Лиман потражили смо међу мештанима тог насеља.

Мештани Лимана нису радо говорили о овој теми, нити су хтели да им се име помиње у медијима, али већина оних са којима смо разговарали протест доживљава у контексту дневнополитичких превирања уочи локалних избора који ће на лето да буду одржани у Новом Саду.

„Да ли је изградња цркве уопште проблем? Чак и да јесте, да ли би та изградња заиста била најзначајнији комунални проблем Лимана?“, запитао се један од њих, додајући да је дневна политика продрла у све поре друштва, па тако и у политику месних заједница које, како наш саговорник сматра, постају попришта политичких обрачуна, уместо да служе најосновнијим интересима грађана.

Други мештанин Лимана са којим смо разговарали додаје да не види начин на који би црквени објекат угрозио зелене површине, а да је поређење изградње цркве са бројем недостајућих болница, обданишта или школа лажна дилема која се често банализује и користи у дневнополитичке сврхе.

„Овде посреди имамо покретање једног политичког питања под плаштом комуналног интереса Новосађана. Нас у Новом Саду мучи недостатак паркинг места и још доста тога, а не хоће ли зелена површина бити двеста или триста квадратних метара већа или мања. Не знам за пример у оквиру ког је црква угрозила зелену површину. Напротив, сматрам да црква оплемењује зелене површине. Питање зелених површина треба системски да буде решавано, а не парцијално и то протестима. Чланови Савета наше месне заједнице, који су организовали протест, не увиђају да већина у самом Савету не значи да они имају право да намећу своју вољу осталим грађанима. Када би свега пет или десет одсто становника Лимана било за цркву, они би имали право на њу, а број оних који су за изградњу цркве знатно је већи. Отуда не видим куда воде протести“, каже други саговорник.

Трећи саговорник са којим смо разговарали сматра да изградња цркве није право решење за Лиман, али такође сматра да они који желе да у комшилуку имају цркву на то имају пуно право, па била та црква дупке пуна недељом или празна.

„Ми атеисти не треба да се постављамо као антихришћани, већ, као што очекујемо да верници разумеју нас, ми морамо да разумемо њих, уместо што их осуђујемо или им држимо лекције о пуним и празним црквама. Демократија није само очекивање да ће се наши идеолошки снови приближити својим замишљеним идеалима, живот је разумевање потреба других, а ти други постоје мимо нас, као и њихове потребе. Уколико те потребе постоје, треба да их прихватимо и поштујемо, али очекујући да и наше потребе буду прихваћене“, каже наш саговорник, додајући да би питање изградње нове цркве морало да буде тема озбиљних разговора, а не запаљивих порука на друштвеним мрежама и протеста.

„Овде је ствар постављена наглавачке. Протест је последња мера, уколико без сумње утврдимо да је решење пред нама заиста лоше. Било би природно да су представници Месне заједнице отишли у градску управу, да су разговарали о цркви и питање њене изградње претресли детаљно, излазећи потом пред органе месне заједнице. Овако, имамо једну политичку акцију неколицине која се представља као да наступа у име свих, а у стварности ипак не наступа“, каже наш саговорник, додајући да у самој Месној заједници Лиман није било озбиљнијег рада протеклих година и да се сада ближе локални избори и избори за месне заједнице на којима треба поново задобити поверење, а еколошка питања су, како каже, као створена за то.