Комбинација С-400 и „Бук М2“ створила би непробојни штит над Србијом

Вест о пребацивању руског ракетног система С-400 и „Панцир-С“ у Србију пренели су у ударним терминима сви руски медији. Војни експерти у Москви оцењују да то пре свега говори о поверењу између две армије и две државе, али и да је то важан политички сигнал.

Они подсећају да је ово први пут да руски системи учествују на војним вежбама у иностранству, а после маневара биће враћени у Русију.

Српски ракеташи су у септембру прошли у Русији прву фазу обуке са савременим системима какви су С-400 и „Панцир С-1“, које Војска Србије за сада нема у свом наоружању, што је за амерички лист „Нешенел интерест“ био сигнал да се запита да ли је Србија следећа земља која ће купити руски систем С-400 и да ли су вежбе „Словенски штит“ део „велике игре“ Београда, кога оптужује да се игра и са Русијом и са Западом, у покушају да набави најбоље оружје за своју војску.

„Демонстрација наших система С-400 и ’Панцир-С‘ током вежби које ће се одржавати на територији Србије помоћи ће Србима да се одлуче и изаберу који им систем противваздушне одбране одговара, да се упознају са радом наших система ПВО, с обзиром да српска војска у служби и даље има неко оружје совјетске производње. Наравно, они се у основи разликују од онога што сада производи Русија. Савремени руски системи су много бољи од оних система који су тада направљени у Совјетском Савезу. С друге стране, Србима је јасно да имају право да сами одлучују о питању организације противваздушне одбране, а истовремено могу да бирају од оног шта ће Русија или нека друга држава да им понуди, како би могли да изграде, у најмању руку, ешалонски систем противваздушне одбране. Комбинација система С-400 и ’Бук М2‘, који су у извозној варијанти системи средњег домета, као и системи краћег домета ’Тор М2‘ и ’Панцир-С‘, омогућили би да се над територијом Републике Србије успостави потпуно непробојни штит за средства ваздушних напада“, каже за Спутњик војни експерт Алексеј Леонков.

Руски експерт подсећа да је Србија војно неутрална земља и да је њено право брига о сопственом суверенитету.

„Пре свега, систем С-400 није офанзивног, већ одбрамбеног карактера, па самим тим свака земља, укључујући и војно неутралну, може да се побрине за сопствени суверенитет и да набавља системе тог типа од кога год она то хоће. Друго, Србија је недавно показала интересовање за наш систем ПВО и чак се летос у медијима водила дискусија о томе какво оружје Србија може да купи од Русије. Јасно је да та информација, с једне стране, и није изазвала бурне реакције од стране Европе. Сви знају да је Србија 1999. године била изложена масовним ваздушним нападима тактичке авијације од стране НАТО-а и крстарећим ракетама, које су практично у потпуности уништиле и цивилну инфраструктуру. Биле су срушене фабрике и мостови преко реке Дунав, сви се сећају те операције, а нарочито Србија. Тада су малобројни системи ПВО српске армије колико су могли одбијали те нападе, а познато је да противничке снаге нису биле равноправне. Због тога се Србија труди да не улази ни у какве блокове, зато што постоји сећање на то шта је са њом урадио блок НАТО-а, на челу са САД. Многи Срби су у тим нападима изгубили ближње, било да су то били војници или цивили. Због тога је све ово што се дешава логичан корак српске ПВО, а посебно у вези са тим што је Црна Гора недавно ушла у НАТО и купује војне производе од Северноатлантске алијансе“, каже Леонков.

Имајући у виду карактеристике руских система С-400 и „Панцир С“, експерт додаје да то изазива неку врсту алергије у НАТО круговима.

„Чињеница да су у Србију стигли наши системи С-400 и ’Панцир-С‘, а то су системи противваздушне одбране који омогућавају откривање ваздушних напада на прилично великој удаљености, то свакако изазива неку врсту алергије, посебно након што је С-400 купила Турска, чланица НАТО-а, као и Грчка, која је набавила сличне системе — С-300. Све је то реакција политичара и то потиче од САД, које нису заинтересоване да неке земље света добију довољно поуздан штит од средстава ваздушног напада, зато што та средства за ваздушни напад представљају њихову основу војне доктрине о коришћењу конвенционалног оружја“, каже Леонков.

Напредни систем С-400 је један од најсавршенијих ПВО система у свету — открива циљеве на удаљености до 600 километара, а уништава их на даљини до 400 километара. Уколико би га Србија набавила — што многи прижељкују — он би био у стању да потпуно заштити нашу земљу. Међутим, набавка С-300 или С-400 зависи од буџета који је земља спремна да потроши. То су прилично скупи системи даљег домета, па су оптимално решење за јачање противваздушне одбране Србије системи кратког и средњег домета: „Панцир“, „Бук“ и „Тор“.