КОМАДАНТ КФОР-а: Италија испитује посљедице НАТО бомбардовања
Фото: in4s.net
Командант КФОР-а Салваторе Куочи каже да Италија активно истражује везу између бомбардовања осиромашеним уранијумом и канцерогених болести код италијанских војника, преносе „Новости“.
Он је подсјетио да је званичан став НАТО да повезаности нема.
„То је нешто на шта Италија обраћа пажњу. Оформили смо комисије које треба да сазнају узрок – шта се тачно десило. Активно раде на томе“, рекао је Куочи у бази „Бондстил“.
Од последица изложености осиромашеном уранијуму већ је умрло 300 италијанских војника који су боравили на Косову, а болесно је преко 4.000.
Истражна комисија италијанског парламента објавила је у фебруару ове године закључак у којем се наводи да постоји јасна веза између излагања осиромашеном уранијуму и оболијевања од најтежих болести италијанских војника који су били у мисијама на Космету, у БиХ, Ираку и Авганистану.
Одговор тражи и њемачка Љевица
Посланица Љевице у Бундестагу Севим Дагделен упитала је њемачку владу може ли да искључи везу између учесталих случајева канцера у Србији и употребе муниције са осиромашеним уранијумом, те у којој мјери савезна влада дијели недавну оцјену амбасадора САД у Србији Кајла Ската да драстичан пораст обољелих нема везе са бомбама НАТО, већ „са нездравим начином живота Срба“, наводе „Новости“.
„Влада у Берлину нема сопствених сазнања о могућој вези између муниције коришћене током интервенције НАТО и случајева оболијевања од рака“, био је одговор државног секретара у министарству спољних послова Њемачке Михаел Рот.
Он је подсјетио да је 2001. формиран комитет чији је задатак био да испита евентуалну везу употребе муниције са осиромашеним уранијумом и здравствених ризика, али да је тај комитет, на основу независне експертизе, закључио да муниција нема трајних посљедица по здравље људи.
Подсјетимо, недавно је у Скупштини Србије формирана Комисија за истрагу последица НАТО бомбрадовања 1999. године. Рок за први прелиминарни извештај комисије је крај 2020. године, а комисија ће имати обавезу да на сваких шест мјесеци обавијести парламент о радњама које је предузела и резултатима.
