КОГА ЈЕ БРИГА ЗА ПОСЉЕДИЦЕ: Илегалном сојом хране товљенике, ГМ месо на нашој трпези

Како модификовано сјеме улази у Србију, како се узгаја и користи? Илегалном сојом хране товљенике и продају индустрији, каже Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривредних и прехрамбених производа Привредне коморе Војводине.

Свињске шницле, које потичу од товљеника храњених ГМ сојом, завршавају у тањирима у домаћинставима у Србији. Сељаци такве свиње продају на мало, по селима, али и кланицама које од њих откупљују живу стоку. Како је контрола сточне хране слаба, то може да прође. Грађани Србије не могу чак ни да знају да ли су животиње чије се месо увози јеле ГМ храну или не.

– Кланице од сељака, који гаје ГМ соју, такве свиње откупљују и ништа не контролишу. И свиње које увозимо сигурно су храњене генетски модификованом сојом или кукурузом, а да то нико не провјерава. Такви људи не размишљају много о посљедицама. Објективних испитивања о утицају ГМО на човјека нема, јер се избјегавају независни истраживачи – каже Бугарин.

А, илегални пут сјемена ГМ соје изгледа прилично једноставно. Како објашњава Бугарин, у Румунији има много овог сјемена, па се претпоставља да из тих крајева долази. Он се уноси у гепецима аутомобила.

– Од 50 килограма ГМ соје када се посије, за наредну годину остане 1.000 килограма сјемена ове биљке – прича Бугарин. – Тона сјемена довољна је за седам до осам хектара земље. Она се из године у годину умножава, а такву соју користе за сопствене потребе. На откупним мјестима то не може да прође, јер она није прихватљива и дозвољена, а строго се контролише.

Када се заврши жетва, а соја остане неоткривена, узгајивачи је обрађују термички, у малим машинама које се називају екструдери, објашњава Бугарин. Температуре су ту високе, меље се зрно и све се претвара у пуномасни сојин гриз. То је храна којом онда тове свиње, а у неким приликама даје се и живини.

– Сојин гриз није погодан за веће категорије свиња – каже Бугарин. – То штетно дјелује на животиње, јер се повећава масноћа, а не меснатост. Како се код нас товљеници продају на „живој ваги“, а не на клању, та масноћа нема утицаја на продају. Свиња храњена ГМ сојом улази у ланац исхране човјека.

У Министарству пољопривреде тврде да Фитосанитарна инспекција контролише усјеве на територији Србије, док је посебна пажња посвећена провјери недозвољеног уношења и гајења ГМ биљака.

Парцеле под сојом биће контролисане коришћењем протеинских тест трака за брзу детекцију ГМ биљака – објашњавају у инспекцији. – У случају позитивних резултата, биће узети узорци ради званичне лабораторијске потврде ГМ биљака. Одређују се и ГПС координате на основу којих се утврђују тачни геодетски подаци и власништво над њивом. Сви усјеви гдје се утврди ГМ биљка уништавају се, а против власника се покрећу казнене мјере.

Храна за животиње која се увози у Србију, а у свом саставу садржи соју, кукуруз, кромпир, уљању репицу, узоркује се и испитује на присуство ГМО. Такође, адаптирана млијека, нека готова јела или производи од меса, који у свом саставу садрже сировине које могу бити од генетички модификованих организама, могу да се контролишу на ГМО. Не постоје поуздани тестови којима се може утврдити да ли је нека животиња храњена ГМ сојом, само на основу резултата лабораторијских испитивања.

Тагови: Генетски модификовани усјеви, Месо, Соја, Храна