Док у Британији, кроз иницијативу уклањања споменика трговцима робљем, у току преиспитивање мрачне стране колонијалне прошлости, у Београду постоји споменик који симболизује патњу афричких робова који су из Западне Африке превожени преко океана како би радили на плантажама, памука, дувана и шећерне трске. Ради се о једном сидру
Сидро је припадало броду „Негријер“, који је превозио робове из Гвинеје до америчких обала, и који је у Гвинејском заливу потонуо, са собом одневши ко зна колико робова који су у ланцима чамили у његовом потпалубљу. Налази се испред улаза у Музеј афричке уметности, а у Београд су га донели оснивачи музеја, Веда Загорац и Здравко Печар, који је више од двадесет година био на дипломатској служби у Африци.
Ваља напоменути да су сви експонати у музеју откупљени од правих власника или су поклони музеју. Испред сидра до скоро је стајала плоча (она је тренутно на рестаурацији и биће враћена на своје место) која објашњава порекло сидра уз једну веома важну напомену – да југословенски народи никада нису учествовали у нечасном послу трговине робљем.
Кустоскиња музеја Емилиа Епштајн напомиње да сидро симболизује антиколонијалну политику и време када је музеј, крајем седамдесетих година прошлог века отворен.
„Постоје записи у музеју у којима Веда Загорац истиче велику важност да сидро стоји на почетку, на самом улазу у музеј, да се кроз то посматра и оно што се налази у музеју“, прича она.
Робови су заробљавани у унутрашњости Африке. То су радили или арапски трговци робљем, или су афричке краљевине Европљанима продавале ратне заробљенике. Допремали су их у оковима до западноафричке обале, одакле су робови били транспортовани преко океана.
„Свака историја има више страна, можда чак и више од две. Историја која се везује за допремање људи за потребе рада на плантажама као робова, заправо је компликована историја која делом свакако укључује и одређена западноафричка краљевства. То показује и дугу историју европско-афричких односа, веома компликовану, и начин на који су испреплетене те колонијалне историје“, каже Епштајнова.
О условима у којима су робови држани пре него што ће бити транспортовани на амерички континент, наша саговорница се уверила својим очима, када је пре неколико година посетила град Кејп Коуст у Гани, где се налазила једна од тврђава која је служила за трговину робовима. Потомци некадашњих робова из Сједињених држава сакупили су новац и од тврђаве су направили музеј.