Ко је све у Србији подржао резолуцију о Сребреници

Резолуција о Сребреници, после које бошњачки политичари најављују да ће покренути тужбе против Србије, коју предлаже земља због које је скован термин „геноцид“, добила је подршку и у Србији.

Ради се, углавном, о невладиним организацијама, оних најгласнијих десетак за које смо навикли да у оваквим приликама, поводом српских злочина и „геноцида“ свих врста и из свих времена, иступају у заштиту мира, људских права и слобода, све док се не ради о праву Срба на мир и слободу.

Политичари које смо ранијих година слушали како бране тезу о геноциду у Сребреници, и то истим речима којима данас западни спонзори резолуције бране потребу за њеним усвајањем (ради помирења, није усмерено против српског народа, међународни судови су то већ пресудили…) већином су утихнули што се више ближила седница Генералне скупштине УН и локални избори 2. јуна.

Дакле, након што смо сазнали да Резолуција о Сребреници, којом Немачка и Руанда мире наш регион, уопште постоји, 19. априла саопштењем за јавност огласило се 14 невладиних организација.

Оне су позвале „владу и председника Србије да подрже проглашење 11. јула за Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници и прeкину с праксом слављења осуђених ратних злочинаца, а порицања злочина, жртава и пресуда међународних судова“.

Међу потписницима су Фонд за хуманитарно право, Жене у црном, Пешчаник, Иницијатива младих за људска права, Хартефакт фонд, Грађанске иницијативе, Комитет правника за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Удружење „Крокодил“, Аутономни женски центар, Београдски центар за безбедносну политику, Хелсиншки одбор за људска права у Србији…

Ту су и струковна новинарска удружења: Независно друштво новинара Војводине и Независно удружење новинара Србије.

Бар шест организација (Хартефакт, Фонд за хуманитарно право, Иницијатива младих за људска права, Грађанске иницијативе, „Крокодил“, Хелсиншки одбор за људска права) потписница апела да Србија подржи резолуцију о Сребреници ради „помирења у региону“ има два идентична финансијера: америчку Националну задужбину за демократију (НЕД) и Амбасаду САД у Србији.

Остали донатори већине организација, како се може видети на њиховим сајтовима, слични су: амбасаде Норвешке, Немачке, Европска комисија, УСАИД, Фонд браће Рофкелер, Фонд за отворено друштво, Фондација Роберт Бош. Како су им слични, искључиво западни и инострани извори финансирања, уз ретке чије су пројекте финансирала и поједина српска министарства, можда је и ред да их назовемо промотерима страних интереса. Не само због новца, већ и због ставова који су идентични онима које слушамо од званичника држава из чијих се фондова и фондација финансирају. Некада ни ред речи не промене.

Осим новинара и активиста за људска права, огласио се и Међународни ПЕН центар, удружење писаца које „слави књижевност и штити слободу изражавања“.

Тачније, саопштење објављено пре неколико дана потписало је 100 писаца из земаља бивше Југославије који забринуто позивају да се прекине „опасна реторика“ уочи гласања о резолуцији о Сребреници.

„Глорификација ратних злочинаца, ревизионистичких наратива и говора мржње и негирања ратних злочина и геноцида од стране политичких лидера у Србији и Републици Српској мора се одмах окончати“, поручили су потписници који очекују да се о Резолуцији гласа у УН.

За то да „Вучић и Додик престану да негирају геноцид одма'“, потписао се од српских аутора, између осталих, Марко Видојковић, колико год то чудно звучало, једно од ретких познатих списатељских имена на овом дугачком југоносталгичном списку.

Што се тиче политичких странака, најдиректнији је био Покрет слободних грађана. Њихов председник Павле Грбовић изјавио је на конференцији за медије у Београду посвећеној теми Сребренице крајем априла да је и за регион и за свет веома важно да наставимо са темом резолуције о Сребреници, док је генерални секретар ПСГ-а Александар Радовановић у својој објави на Иксу био много директнији. Србија треба да буде један од иницијатора резолуције УН о Сребреници, написао је он.

Изјавама о недопустивости негирања геноцида у Сребреници прославио се и Зелено-леви фронт.

Обилазећи прошле године Поточаре Добрица Веселиновић изјавио је да је то „најдокументованији злочин икада“, док је Радомир Лазовић у недавном телевизијском интервјуу говорећи о резолуцији објаснио да смо, у суштини, сами себи ставили омчу око врата.

„Наша Народна скупштина је већ донела Резолуцију о злочинима у Сребреници и она је повезана са одлуком Међународног суда правде, тако да је та тема још тада одлучена“, рекао је Лазовић.

Један од оних који су својевремено, 2016. године, упутили Скупштини Србије Предлог резолуције о геноциду у Сребреници, Чедомир Јовановић из Либерално-демократске партије ових дана и за српске и за сарајевске медије критикује резолуцију која ће се наћи пред УН – сматра је, у овом тренутку, политичким притиском на Србију, а смета му и што се у њој не наводе имена оних који су одговорни. За „геноцид“, наравно, ту се ништа није променило.

Још једна од потписница иницијативе из 2016. године, Мариника Тепић у последње време није се дотицала ове теме, иако је идеја коју је подржала својевремено у Скупштини Србије сада лансирана у међународне кругове. Данас је забављена предстојећим изборима 2. јуна и увереношћу да ће они бити покрадени.