Ко је следећи? Страх се увукао међу Србе – највише се чује једно питање

Неколико дана након нове неуспеле рунде преговора Београда и Приштине, а баш у току седнице Генералне скупштине УН, на северу Косова и Метохије десило се управо оно што су овдашњи Срби претпостављали и што су најављивали да ће уследити, нова доза утеривања страха међу Србе.

На делу је полицијска бруталност и оно што, како кажу грађани са севера КиМ за Спутњик, увек буде када Приштина не оствари политичке циљеве – вађење на светлост дана тајне спискове и хапшење Срба.

Није дуго требало да се Куртијеве јавне претње, да ће Срби патити и платити због својих политичких одлука, преточе у дела. Уследиле су нове акције специјалних јединица и хапшење Срба и оптужбе за најтежа кривична дела – ратни злочин.

У близини Техничке школе „Михаило Петровић Алас“ у Косовској Митровици док су деца пратила наставу, они ближи прозорима која гледају на улицу, могли су да виде како специјалци стављају лисице на руке Илији Елезовићу, старијем човеку кога сви у граду знају као вишедеценијског ловца, заљубљеника у природу, шуму и животиње.

„Илија је човек кога сви знају као насмејаног и доброг човека, оног који се дружио са свима, увек насмејан упркос тешкој болести и спреман да помогне свакоме. Никада никог није мрзео, замерао се само онима који су бацали смеће по улици, а то и није лепо. И онда, само му упадну полицајци, лисице на руке и правац затвор. Ето, такав човек не само да је ухапшен већ ни његова породица сатима није обавештена где је. Страшно, најстрашније шта нам раде“, прича нам човек који познаје Илију.

У Северној Митровици – тишина

У граду мук након јучерашњих хапшења, људи се обазриво осврћу, а са непознатим људима избегавају било какав контакт.

„Пуно је полицајаца у цивилу, никада не знамо када ће да искоче и одведу нас. Није битно брале да ли си крив. Кад ти ставе лисице онда иде само продужетак притвора, нема ту ни суда, ни судије ни адвоката. Па они Србе у притвору држе годинама и док они труну полиција води неке истраге, нема ни доказа ни сведока, а ти чекај док их они наговоре да причају против тебе, па ћеш онда пред судију“, са зебњом нам у пролазу говори тридесетогодишњак који више пута током разговора моли да га не фотографишемо и не снимамо.

Када људе на улици питамо зашто избегавају новинаре, зар не желе да се истина чује они одговарају да је та истина скупа и да она води људе иза решетака.

„Ко год се појави на телевизији да каже нешто против Куртија или специјалаца одмах постаје мета. Било какву слику да имају креће истрага и онда те оптужују, шта ће неком да се вуче по суду зато што је рекао истину. Скупа је овде истина плаћа се месецима притвора“, причају Митровчани.

Џип из Звечана

Само пар километара од хапшења Елезовића у Звечану човек испред своје куће показује нам руком место где је ухапшен Д.М. бивши припадник тзв. полиције Косова.

„Само су га одједном окружили, све је трајало јако кратко. Стигао је џип у кога су га убацили и нестали према Митровици. Нико од народа не сме да им приђе да пита шта се дешава, јер пуцаће“, каже нам један од очевидаца хапшења у Звечану.

На питање, шта мисле докле ће ово трајати и шта је Србима чинити сви слежу раменима, одмахују руком, климају главом лево, десно, уздишу… као да и сами у себи покушавају наћи одговор.

„Ми смо овде њима на милост и немилост. Могу да раде шта им се прохте. После њих дођу странци, тек да нас као мало умире да направе забринуте фаце и да зараде своју дневницу. Већ 25 година странци су овде, никад нас нису заштитили, ни када су нас протеривали, ни када су нам куће палили, када су нам децу убијали, цркве рушили до темеља, па све до ових малтретирања, пребијања и хапшења. Никада нас нису заштитили нити су нашли одговорне за било који напад на Србе. Недавно су полицајци и пуцали на Србе, покушали су да убију децу која су носила Бадњак, овде на Бистричком мосту пуцали су човеку у леђа… Зна се ко су ти људи и они данас шетају слободно. И шта ми да очекујемо, да дођу и да нас по кућама убијају, ето шта можемо да очекујемо“, са безнадежним погледом нас на капији испраћа старији човек из Звечана.

И стварно је тешко описати страх који је завладао севером КиМ. Пролазници се окрећу и журе да се склоне са улице. Дечја граја у школским двориштима није гласна, више се шапуће док су погледи васпитача више уперени ка непознатим пролазницима поред зграде школе него ли ка ђацима која се играју у дворишту. Најтужније је што људи који овде живе не виде боље сутра већ се сви питају ко је следећи који ће са лажним сведоцима и измишљеним оптужницама бити изведен пред тужиоца у Приштини.