КЛИНТОНОВ РАТНИ ПОКЛИЧ 19. МАРТА 1999: Нема више чекања, угрожени су амерички интереси – Пет дана касније пале су бомбе на Србију (ФОТО)

АМЕРИЧКИ предлог споразума о Косову и Метохији у Рамбујеу, који је поразумевао долазак 30.000 НАТО војника у јужну српску покрајину и њихово стављање изнад закона у целој Србији, био је само провокација и изговор за почетак бомбардовања, рекао је 1999. Хенри Кисинџер, легендарни амерички дипломата и некадашњи државни секретар.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон одкуку о агресији обзнанио је 19. марта 1999. на конференцији за штампу сазваној после српског непристајања на НАТО окупацију Косова и Метохије.

– Нема више чекања. Праг је прекорачен. Угрожени су амерички национални интереси – највио је Клинтон бомбардовање које је започето пет дана касније.

– Рамбује није документ који би било који Србин прихватио. То је био лош дипломатски документ који се никада није требао појавити у тој форми – говорио је Киснџер.

Документ није желела да потпише ни албанска делегација, све док Медлин Олбрајт није као њиховог вођу промовисала свог пулена Хашима Тачија, кога су САД само година раније сматрале вођом терориста. Тачи је са америчком и британском делегацијом 18. марта у Паризу, на наговор Олбрајтове, потписао такозвани споразум.

Да су ти папири послужили само као изговор за агресију на Србију постало је јасно већ 19. марта када је тадашњи амерички председник Бил Клинтон сазвао конференцију за новинаре на којој је најавио бомбардовање.

– Даме и господо, као што сви знате, ми смо већ неколико недеља укључени у интензивне напоре да се оконча сукоб на Косову. Са нашим савезницима у НАТО-у и са Русијом, предложили смо мировни споразум да се заустави убијање и да се народу Косова омогући самоопредељење и влада коју желе и на коју имају право према уставу своје владе. Јуче су косовски Албанци потписали тај споразум. Иако нису добили све што су тражили, иако је њихов народ и даље нападнут, они су имали визију да је праведан мир бољи од рата без победе. Сада само председник Милошевић стоји на путу миру. Данас су мировни преговори прекинути јер су српски преговарачи одбили чак ни да разговарају о кључним елементима мировног плана. НАТО је упозорио председника Милошевића да прекине своју непопустљивост и репресију или да се суочи са војном акцијом. Наши савезници су снажно уједињени око овог курса. И ми и они смо спремни да то спроведемо. Док се припремамо да делујемо, морамо да се сетимо лекција које смо научили на Балкану – најавио је је Клинтон.

Затим је дао своју верзију рата у Босни и нагласио да је овај сукоб окончан захваљујући „чврстини“ Америке и њених савезника. У увијеној форми, он је тада рекао да је НАТО борбардовање Републике Српске донело мир. Најлицемрнији део Клинтоновог говоре био је заснован на Вокеровој инсценацији „масакра“ у селу Рачак, када су новинарима презентовани пресвучени лешеве терориста ОВК изгинулих борби као невине цивилне жртве. Клинтон је ову обману још мало „досолио“.

– Треба да се присетимо шта се десило у селу Рачак још у јануару, када су невини мушкарци, жене и деца одведени из својих кућа у јаруге, натерани да клекну у прашину и изрешетани – не због нечега што су урадили , већ због тога ко су били. Сада се око 40.000 српских војника и полицајаца окупља на Косову и око њега. Наша чврстина је једина ствар која стоји између њих и још небројених села попут Рачка, пуних људи без заштите, иако су сада изабрали мир. Да не буде забуне, ако ми и наши савезници не будемо имали воље за деловање, биће још масакра. У обрачуну са агресорима на Балкану, оклевање је дозвола за убијање. Али акција и одлучност могу зауставити војске и спасити животе. Такође морамо разумети наш улог у миру на Балкану и на Косову. Ово је хуманитарна криза, али је много више. Ово је сукоб без природних граница, угрожава наше националне интересе – образложио је Клинтон идеју „хуманитарног“ бомбардовања.

Данашњи амерички председник, тада сенатор Џозеф Бајден, још од 1998. је интензивно лобирао за рат против Срба, подсећа новинар и аналитичар Џереми Скејхил, ратни дописник који је извештавао из Авганистана, Ирака, Сомалије, Јемена, Нигерије, бивше Југославије и других кризних жаришта. Он је аутор и међународних бестселера „Прљави ратови: Свет је бојно поље“ и „Блеквотер: Успон најмоћније армије плаћеника на свету“ који су довели до неколико истрага у Конгресу САД.

– Током 1998-1999, Бајден је водио упорну кампању да наговори Клинтонову администрацију и своје колеге из Сената на превентивно бомбардовање Србије, за које је тврдио да је неопходно да би се спречиле операције убијања и расељавања етничког албанског становништва Косова. До марта 1999. године, Бајденова кампања за рат попримила је изглед неминовности. „Мислим да ћемо ускоро бомбардовати“, рекао је 19. марта. „Морамо да кренемо напред са кампањом бомбардовања“. Одлуку о одласку у рат изразио је великим речима: „У игри је цела наша политика у Европи од краја Другог светског рата да промовишемо стабилност и демократију. Кредибилитет НАТО-а је у питању!“

Угледни амерички новинар и аналитичар Џејмс Бовард, овако је коментарисао тадашњу политику САД:

– Клинтонова администрација је 1999. године, упркос њиховој ужасној прошлости, прогласила ОВК борцима за слободу и пружила им огромну помоћ. Само годину дана раније, Стејт Дипартмент осудио је “терористичке акције такозване Ослободилачке војске Косова”. ОВК је била снажно умешана у трговину дрогом и имала је блиске везе са Осамом бин Ладеном. Али наоружавање ОВК и бомбардовање Србије помогли су Клинтону да се представи као крсташ у борби против неправде и преусмери пажњу јавности после суђења за импичмент. Клинтону су помагале многи бесрамни чланови Конгреса који су желели да оправдају америчка убиства. Сенатор Џо Либерман (демократа, Конектикат) надао се да Сједињене Државе и ОВК „стоје на истим вредностима и принципима. Борци ОВК боре се за људска права и америчке вредности“.