И пре уписа певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, овај инструмент је потпуно неочекивано привукао велику пажњу кинеске јавности, захваљујући недавном боравку председника Друштва гуслара „Сердар Јанко Вукотић“ Раша Вучинића у Пекингу.
Појава Раша Вучинића у народној ношњи за време званичног састанка министара Србије и Кине, пре отварање Културног центра Србије „Иво Андрић“, фасцинирала је кинеског министра културе и туризма Луа Шуганга, који је одмах устао и поздравио гуслара и том приликом са одушевљењем посматрао детаље народне ношње и затражио да се фотографише са њим.
Вучинићев наступ у Културном центру Србије у Пекингу помно су пратили кинески званичници, али и кинески студенти са Катедре за српски језик па су изразили жељу да он одржи предавања о значају тог инструмента у српској култури, историји и књижевности.
Вучинић је одржао предавања на универзитетима „Биxинг форин стадис јуниверсити“ и „Биxинг интернешнел стадис јуниверсити“, а кинески студенти су са великим одушевљењем слушали причу о српској култури, књижевности, гуслама и изразили велику жељу да и сами науче да гуслају.
Имајући ово у виду, Друштво гуслара „Сердар Јанко Вукотић“ одлучило је да пошаље два инструмента на поклон пекиншким универзитетима и да путем видео-линка бесплатно организује школу гусала кинеским студентима, који студирају српски језик.
Вучинић у изјави Танјугу наглашава да су гусле својеврсни симбол српске културе и нераскидиви део националног идентитета.
„Да није било гусала, мало би тога данас знали о нашој историји и књижевности, а њихов значај у духовном смислу најбоље је описан у једном народном стиху: Манастири и свето гудало, то је српску веру очувало“, истиче Вучинић.
Гусле су, подсећа, кроз историју заузимале почасно место како у свакој српској кући поред иконе и кандила, тако и у свакој цркви, манастиру, али и на српским дворовима.
„Познато је да је сваки наш краљ имао свог личног гуслара и да су сви значајни догађаји и манифестације отварани звуком гусала. Краљ Александар Карађорђевић је чак као председник жирија учествовао на такмичењу гуслара у Краљевини Југославији. Одушевљење гуслама исказали су и многи великани попут Фридриха Првог Барбаросе, Гетеа, Михајла Пупина и Николе Тесле“, каже Вучинић.
Гете је, додаје, чак учио српски језик, да би разумео епске песме уз гусле, а Тесла је рекао да „не постоји већа сила небеска која може да освоји душу Србинову, као што то могу гусле“.
„Гусле су у последњих годину дана и кроз институције поново добиле место које им припада, а Министарство културе и информисања и Секретаријат за културу града Београда, подржали су један од највећих пројеката Школу гусала Гусларског друштва Сердар Јанко Вукотић“, каже Вучинић.
Он је навео и да је у завршној фази оснивање Института за гусле и епску поезију, а у плану је израда споменика српском гуслару.