Катастрофални Попис 2022: Све мање људи у браку, скоро трећина без деце

Према резултатима Пописа 2022. године, око половине становништва старости 15 и више година је у браку (51 одсто), док скоро трећина (31 одсто) никада није склапала брак, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Како се наводи, уочљиве су велике разлике међу половима у појединим категоријама.

Тако, 36,7 одсто мушкараца старости од 15 и више година никада није склапало брак, док је удео неудатих међу женама исте старости свега 25,8 одсто. С друге стране, међу женама које имају 15 и више година 17,8 одсто је удовица, док је код мушкараца удео удоваца свега 4,9 одсто.

У периоду између два последња пописа, од 2011. до 2022. године, смањен је број особа у браку – са 55 на 51 одсто, док је забележен пораст удела лица која нису склапала брак – са 28 на 31 одсто.

Удео разведених повећан је са 4,9 на 6,1 одсто, док је удео удоваца/удовица остао непромењен у односу на претходни попис – 11,6 одсто.

Пет општина са највећим бројем особа у браку су: Прешево (60,6 одсто), Бујановац, Александровац, Пријепоље и Рашка.

Највећи број неожењених/неудатих лица забележено је у градским општинама Града Београда – Стари град (38,4 одсто), Звездара, Врачар, Палилула и Вождовац и у Новом Саду (36 одсто).

Број развода најчешћи је у Суботици (8,9 одсто), Бечеју, Сенти, Зајечару и у Београдским градским општинама Стари град (8,3 одсто) и Врачар.

Када је реч о особама које живе у ванбрачној заједници, резултати Пописа из 2022. године наводе да 277.140 особа (четири одсто) живи с партнером/партнерком у ванбрачној заједници. Њихова просечна старост износи 42,3 године.

У односу на Попис из 2022. удео лица која живе у ванбрачној заједници у становништву старости 15 и више година повећан је за један одсто.

Највећи број ванбрачних заједница забележен је у: Мајданпеку (10,5 одсто), Ковину, Жагубици, Белој Цркви, Пожаревцу и Србобрану.

Најмањи удео лица која живе у ванбрачној заједници имају општине Прешево, Пријепоље и Трговиште (испод један одсто), Рашка, Мали Зворник, Сјеница и Љубовија.

Скоро трећина становника Србије без деце

Према резултатима Пописа 2022. године, скоро трећина становника Србије (31 одсто), старости 15 и више година нема ниједно живорођено дете, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Једно дете има 18 одсто грађана, 40 одсто има двоје деце, 8,64 има троје деце, док 2,4 одсто има четворо или више живорођене/биолошке деце.

Како су навели из РЗС-а, приметне су значајне разлике у броју живорођене деце између мушкараца и жена.

Код мушкараца је скоро изједначен удео лица без деце и са два детета (око 36 одсто), следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2 одсто) и са троје деце (8,2 одсто).

Код жена старости 15 и више година највећи удео имају жене које су родиле двоје деце (42,8 одсто), затим жене које нису рађале (25,7 одсто), жене са једним дететом (19,7 одсто) и жене са троје живорођене деце (9,1 одсто).

Удео лица са више од троје живорођене деце изразито је низак код оба пола (2,3 одсто код мушкараца и 2,5 одсто код жена).

Подаци о броју живорођене деце по полу и старости показују да су удели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15–19 година и 20–24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода.

Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25–29 година и 30–39 година.

Наиме, како наводе из РЗС-а, 37,5 одсто жена старости од 25 до 29 година родило је најмање једно дете, док код мушкараца исте старости свега 19 одсто има децу.

Готово половина мушкараца од 30 до 39 година нема децу

У старосној групи од 30 до 39 година 29 одсто жена је без деце, док је процентуални удео мушкараца исте старости који су без деце 48 одсто.

Удео лица без деце у старосној групи од 40 до 49 година код жена је 16 одсто, а код мушкараца 27,3 одсто.

Подаци о броју живорођене деце жена старости 50–59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2 одсто жена није родило ниједно живо дете до 49–те године живота.

С друге стране, сваки пети мушкарац старости 50–59 година, нема своју биолошку децу, тј. 20 одсто је без деце.

Највећи просечан број живорођене деце забележен је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 деце у просеку), док најмањи просечан број живорођене деце имају становници градских општина Града Београда – Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 детета у просеку).