КАНАДСКИ ЦЕНТАР: Напад на РТС – заборављени ратни злочин без међународне осуде
НАТО бомбардовао Југославију (Фото: nezavisne novine)
У нападу НАТО-а на зграду РТС-а у Београду у априлу 1999. године у тадашњој Савезној Републици Југославији погинуло је 16 новинара, али, ипак, није услиједила снажна међународна осуда као након напада на лист „Шарли ебдо“ у Паризу 2015. године, објавио је канадски Центар за истраживање глобализације.
У тексту под насловом „Заборављни ратни злочини: Напад на државну телевизију Србије 1999. године избрисан из досијеа“ наводи се да се овај заборављени ратни злочин догодио 23. априла 1999. године у оквиру ваздушне кампање НАТО-а заједно са припадницима Ослободилачке војске Косова, паравојном јединицом повезаном са Ал каидом и организованим криминалом, а против СРЈ.
Аутор напомње да тада није било великих јавних кампања за 16 убијених новинара и радника, ни излива емоција за убијене, нити позива на солидарност и заједништво пред агресијом. Управо супротно, Запад је не само оправдао већ и похвалио овај напад на слободу изражавања.
Тадашњи премијер Велике Британије Тони Блер рекао је да је овај ракетни напад био апсолутно оправдан и да су убијени били дио „машинерије диктатуре и моћи Слободана Милошевића“.
У вријеме пред инвазију на Ирак 2003. године Универзитет у Кардифу објавио је да је Би-Би-Си усвојио јачи проратни став од било које друге британске медијске мреже. Званични разлози за инвазију на Ирак засновани су искључиво лажима и дезинформацијама. У том смислу, наводи се у тексту, поставља се питање – да ли би се и Би-Би-Си могао описати као „пропагандна машинерија“ и „легитимна мета“ као и РТС?
Тадашњи портпарол Пентагона Кенет Бејкон оправдао је овај ратни злочин, рекавши да је „РТС једнако дио Милошевићеве машине за убијање као што је и његова војска“.
Аутор, такође, подсјећа и на америчких инвазију на Ирак када је мрежа Фокс њуз у својим извјештајима стално говорила о „Операција ирачка слобода“, да се у углу екрана стално вијорила америчка застава, а током саме инвазије видио се банер са натписом „Рат против тероризма“.
„Да ли то значи да су Фокс њуз и други као они легитимна мета која је пунила простор мржњом и лажима? Судећи по стандардима западних елита, тако се чини“, наводи се у тексту.
У тексту се даље подсјећа да је, када је извршен напад на просторије сатиричног магазина Шарли ебдо, ситуација била сасвим другачија. У јануару 2015. године, у нападу исламиста убијено је 12 новинарима, заједно са четири Јевреја у кошер супермаркету убрзо након тога.
Тадашњи британски премијер Дејвид Камерон осудио је те нападе, рекавши да је ријеч о тероризму и да је то пријетња против заједничких вриједности – слободе говора, владавине права и демократије.
Тада већ изасланик за Блиски исток Тони Блер рекао је да је то био „неприродни екстремизам“. „Чини се да Блер није свјестан своје улоге у стварању `тог екстремизма`, учествујући као млађи партнер у инвазији на Ирак, што је био кључни фактор у успону Исламске државе“, наводи се у тексту и подсјећа на кључну улогу Блера у убиству стотине хиљада Ирачана у деценији која је услиједила након инвазије.
Аутор на крају подсјећа на изјаву њујоршког адвоката Флојда Ејбрамса, који је за напад на Шарли ебдо рекао да је „најопаснији напад на новинарство од када људи памте“. „Чини се да је перцепција `од када људи памте` изненађујуће кратка“, оцијењено је у тексту.
