КАКВУ ЋЕ ИСТОРИЈУ УЧИТИ НАША ДЕЦА: Избацују ли професора Милоша Ковића са Филозофског факултета

Ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета, др Милош Ковић, каже за Спутњик да му је кршењем основних академских и правних процедура онемогућено да буде произведен у звање редовног профеосра, а то директно води његовом избацивању са посла. Цео случај, како сматра, има и политичку димензију.

Ковићу у јуну истиче звање ванредног професора који се на Универзитету бирају на пет година, па је процедура о његовом стаусу покренута, како то правила налажу, шест месеци пре истека звања.

Уместо редовног професора избацивање са факултета

Упркос томе што је, како истиче, стекао све научне, стручне и педагошке услове за избор у звање редовног професора, Комисија којом ведри и облачи редовни професор са исте катедре, Никола Самарџић, намеће његов поновни избор за ванредног професора који води ка избацивању са факултета.

Наш саговорник објашњава у чему су прекршени и етички кодекс и правне норме:

„Никола Самарџић, редовни професор на катедри на којој сам и ја, човек који је у сукобу интереса јер је против мене поднео две тужбе, кривичну и прекршајну, нема уопште намеру да се повуче из процедуре мог избора у звање упркос кодексу професионалне етике на Универзитету у Београду и упркос Закону о општем управном праву“.

По речима Ковића, одузето му је право на праведан избор у наредно наставно звање, јер је Самарџић наметнуо комисију у коју је поставио себи блиске људе које за чланство у тој комисији није препоручила ни објективност, ни компетентност пошто о томе чиме се он бави и о чему пише готово да немају објављене радове.

Кршење процедуре и сукоб интереса

„Осим тога, још једно кршење процедуре је што нису дали било какво образложење такве своје одлуке да будем реизабран у ванредног професора и на тај начин сам изложен прогону. Што је јш горе, следећа инстанца је Одељење за историју које је тобоже изгласало тобожњи предлог катедре Николе Самарџића који правно није валидан. До тога је дошло на нечувен начин тако што је седница Одељења за историју одржана и-мејлом и то тако што се подразумевало да су они који се нису огласили гласали за предлог“, прецизира Ковић.

У оквиру те, како каже, ћутеће већине нашли су се још и Дубравка Стојановић, Влада Станковић који су против њега поднели свако по једну кривичну и једну парничну тужбу, па се и они, такође, налазе у директном сукобу интереса.

Политички прогон

Та комисија која је, истиче Ковић, правно нелегална треба да утврди коначан предлог који иде на Кадровску комисију, а после ње треба да се изјасни и Изборно веће Филозофског факултета.

„Ја се надам да ће колеге који су чланови Кадровске комисије и Изборног већа Филозофског факултета прозрети нечасне намере ових људи. Оно што је важно да се нагласи је да тај проблем има јасну правну страну, јер је то питање поштовања процедура и дискриминације, али има и политичку страну. Свако ко прати моје наступе, али и наступе Николе Самарџића и Дубравке Стојановић, као и сви који знају историју сукоба на Одељењу за историју, знају да је овде реч о политичком прогону“, категоричан је Ковић.

Он каже да дешавања на Одељењу за историју Филозофског факултета превазилазе причу о томе хоће ли неко бити произведен у више звање.

Коју историју ће нам деца учити

„Овде је реч о томе каква ће се историја предавати нашој деци. Да ли ће у школама и на универзитетима слушати НАТО историју српског народа, или хашку интерпретацију српске историје, како ја то понављам већ годинама, или оно што је права историја која је наука, која је ствар струке. Овде се о томе ради и ја уопште нема намеру да се повучем“, изричит је Ковић, иако су, како каже, све карте у рукама друге стране.

Његово избацивање са факултета могуће је, додаје он, на два начина. Или ће му наћи противкандидата за поновни избор у звање ванредног професора који ће и бити изабран, или ће се поступак опструирати до јуна када му истиче звање ванредног професора. У оба случаја је исти епилог.
Ковић подсећа да је тако већ било када је са Одељења за историју избачено троје професора.

„Комисија је та која пише реферат. У последњих неколико година када су са посла избациване моје колеге Александар Фотић, Небојша Шулетић, Маја Николић, писани су најневероватнији реферати о њиховим радовима и о њиховом педагошком учинку који су били пуни личних увреда. Те реферате је Веће факултета одбијало, али на тај начин комисија која је писала реферате је само добијала на времену, јер када истекне тих шест месеци до истицања звања, ви просто отпадате као увели лист“.

Наш саговорник ипак подсећа да је Сенат Универзитета тај који доноси коначну одлуку.
„Постоје инстанце за које се надам да ће препознати да је овде реч о дискриминацији и кршењу академских процедура“, закључио је познати професор на Одељењу за историју Филозофског факултета.