Каква се стратегија крије иза америчког Закона о демократији и просперитету Западног Балкана

У тренутку када је више него јасно да се моћ донедавно светског хегемона Сједињених Држава урушава широм планете, а најевидентније у њиховој борби против Руске Федерације преко украјинских леђа, те имајући у виду да је администрацији Џозефа Бајдена неопходан бар неки спољнополитички успех на конто тога да се налазимо у години америчких председничких избора, Сенат „обнавља посвећеност земљама Западног Балкана“.

Та „обновљена посвећеност“ се огледа у Закону о демократији и просперитету Западног Балкана, чији је предлог управо усвојио Спољнополитички одбор америчког Сената, па послао на изјашњавање горњем дому Конгреса.
Како је наведено на самом почетку документа, Закон треба да „подстакне трговину и инвестиције између Сједињених Држава и земаља Западног Балкана“, али има и „друге сврхе“.

То друго укључује и акције против „руског и кинеског малигног утицаја на Западном Балкану“, затим европске и НАТО интеграције земаља региона, те „дубоку забринутост за стање демократије у Србији“ а на тему избора одржаних 17. децембра 2023, као и спровођење споразума из Охрида и његовог Анекса, односно да Србија призна независност своје јужне покрајине.

Дакле, теме које се помињу су ставке на којима ће Сједињене Државе инсистирати, све под геслом да се ради о обостраном интересу САД и земаља Западног Балкана, а не о ономе што потенцијално ремети њихове планове и циљеве. А помињу се јер желе да убрзају процесе које су пописали.

Најпре, што се тиче ЕУ и НАТО-а, предвиђена је подршка напорима оним државама које чланство „желе и имају услове“ за исто. Нису именоване а мисли се на три територије – Србију, Босну и Херцеговину и „Републику Косово“, која по дефиницији изнесеној у овом документу припада региону Западног Балкана.
Чланство у НАТО-у онима који то желе

Дакле, пошто „Косово“ жели у обе структуре, што му не може поћи за руком будући да његову државност не признају све чланице, инсистираће се на признању истог. Тако треба сагледати и „свеже“ чланство те лажне државе у Савету Европе.

Босна и Херцеговина не може у НАТО јер се Република Српска с тим не слаже, из чега произлази да ће се радити на сламању Српске, те у том светлу треба посматрати актуелну иницијативу за доношење резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација, односно потоње проглашење Српске за „геноцидну творевину“ и самим тим њено гашење.

У вези с БиХ истиче се и подршка НАТО-у и ЕУ да осигурају мандате својих мировних мисија, а то је „безбедносни интерес САД“, као и да НАТО ојача седиште у Сарајеву, све не би ли БиХ остала безбедна, посебно ако Русија блокира продужење мисије Уједињених нација.

Србија пак не жели у НАТО, али ту је онда оспоравање изборних резултата, због „бројних процедуралних недостатака“, односно политичког врха који је на тим изборима поново победио, као и инсистирање на спровођењу споразума из Охрида из фебруара прошле године.

Елем, Србија и „Косово“ треба да постигну напредак у примени Анекса Споразума о нормализацију односа, а када напредак буде довољан, „САД би требало да размотре унапређење иницијатива за јачање билатералних односа са обема земљама“.

И поента: „Сједињене Државе ће наставити да подржавају свеобухватан коначни споразум између Косова и Србије заснован на међусобном признању.“

Што се Руске Федерације тиче, врло експлицитно су издвојени њени енергенти, односно неопходност смањења зависности од фосилног горива које штети зеленој агенди, поред тога што јача економске везе с РФ а што спречава „европске интеграције“, наравно, Србије (и БиХ опет због Српске).
Малигни руски (јефтини) енергенти

Издвојен је руски природни гас будући да је јефтинији од америчког ЛНГ-а на ком се САД богате од почетка Специјалне војне операције пошто су убедиле Европу да треба да уведе санкције РФ. Опште је познато како је Стари континент прошао без јефтине руске енергије, посебно донедавно најјача економија Немачка.

Руски, али и кинески малигни утицај, пише у предлогу Закона, подривају демократске институције, промовишу политичку нестабилност и штете интересима Сједињених Држава и чланица Северноатлантске алијансе, као и партнерских држава на Западном Балкану.

Уз то манипулишу информационим окружењем, што се пак може довести у везу с константним позивима на америчком Радију Слободна Европа да се РТ Балкан нађе на листи западних санкција уведених Русији.

Штетно је заправо држати се земаља које бране српске интересе и поштују територијални суверенитет и интегритет Србије, као и међународне споразуме – и Дејтонски и Резолуцију 1244. Уз то не заборавимо руски вето у Савету безбедности УН на резолуцију о Сребреници 2015. Паметном доста.