Тројеручица, Млекопитатељница, Пећка, Бођанска, Чајничка и Савинска. Пратиле су народ кроз историју, вековима, кроз његове невоље, ратове, сеобе. Поделиле су исту судбину, биле прогоњене, спаљиване, скриване, ослобађане. Спасене, као и они који су молили пред њима.
Ђакон др Никола Лукић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду за Спутњик објашњава наш однос према овим чудотворним, али и свим другим иконама.
„Од првих слика рибе у ранохришћанским катакомбама, која својим иницијалима исписује „Исус Христос, Божији Син, Спаситељ“, то је основна порука сваке иконе, било да изображава лично Господа Исуса Христа, Пресвету Богомајку или неког од светитеља“.
Ипак, иконе Пресвете Богородице са истока из периода Византије имају посебан значај и као такве пренеле су се код нас и у Русију. Изузетно је важна, нама врло позната и блиска икона Пресвете Богородице Одигитрије чији је лик преношен и у руском и у српском богослужбеном предању.
„Иконе које данас поштујемо у Србији, које сматрамо да припадају нашем богослужбеном предању, се већински ослањају на лик Пресвете Богородице Одигитрије – Путеводитељке. Из цркве подигнуте у Константинопољу у 10. веку, сваког уторка је ношена у литији кроз цео град. Сматра се да ју је насликао Свети апостол Лука. Била је заштитница Византијског царства у време Комнина, крсташких ратова. Нажалост, уништена је 1453. године када су Цариград освојиле Османлије“.
И Руси имају своју Путеводитељку, икону Пресвете Богородице у богослужбеној традицији познату као Пресвета Богородица Смоленска.
Богородице са Свете Горе
Од Житија Светог Саве, историје зидања Хиландара и Карејске испоснице, до данас, јасно је колико је код Срба поштована пресвета Богородица, односно њене иконе.
„Када гледамо садржај богослужбених књига данас у Србљаку, који је интегрални део богослужбених књига наше помесне цркве, налазимо пет празника. То су службе које су унете у распоред, које се прослављају у току године. Прва је чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице, 12. јануара. Њу као своју крсну славу прославља Задужбина манастира Хиландара у Београду“, објашњава Лукић.
Додаје да је интересантно да та икона заправо представља Христово храњење, односно показује сву мајчинску љубав коју је Пресвета Богородица имала према Господу Исусу Христу, те да није случајно што мајке често притичу тој икони, обраћајући јој се у својим молитвама.
Ова икона се налази на Светој Гори у Испосници Светог Саве у Кареји. Утемељивач српске цркве ту је провео седам година у молитви, посту и писању.
Чудотворну икону Богородицу Млекопитатељницу је по предању, насликао Свети апостол и јеванђелист Лука по благослову саме Царице Небеске, по њеном стварном лику.
Предање о Тројеручици, најпознатијој, а можда и најпоштованијој икони у српском народу, која је исцелила одсечену руку Светог Јована Дамаскина многима је познато. Као и пророчанство Светог Саве Освећеног, који је знао да ће Свети Сава Српски пет векова после њега доћи у његов манастир и из њега понети Тројеручицу, чудотворну икону коју СПЦ и верни народ прослављају 25. јула.
Богородица Пећка чува Косово и Метохију
„Први дан по Вазнесењу Господњем слави се чудотворна Пећка икона Пресвете Богородице која се налази у манастиру Пећке Патријаршије на Косову и Метохији“, каже ђакон и додаје да свака икона може да буде чудотворна, али да се иконе не предодређују да буду такве.
Додаје да то да ли ће икона бити чудотворна зависи од тога како јој приступамо срцем, какву веру доносимо, какво покајање прилажемо;
„Народ условљава чудотворност икона. Било је много случајева у историји када је Господ кроз иконе, разна чуда која су се дешавала, мироточење, крвоточење, показивао, подсећао народ да је он присутан и да га походи у сваком времену“.
Лукић додаје да када приступамо иконама, приступамо очигледној слици Божије љубави, поштујући њу, поштујемо дар заједнице Бога и човека, јер је на икони изображен светитељ који је заиста човек.
Подсећа да кроз историју имао присуство заштитничких икона Пресвете Богородице, покровитељки народа и државе.
„То најбоље видимо на примерима руских икона као што су Смоленска, Владимирска, Тихвинска, Казањска, Новгородска. Оне су везане за конкретне догађаје када је руски народ избављен у одређеним ситуацијама, нападу Татара, Монгола. Када су одређени градови благословом Пресвете Богородице на чудесан начин спасавани. Срби имају сличне примере у својој историји који се везују за Богородицу Пећку и околности које су у оквиру људских снага биле немогуће,захваљујући молитвама сачуван је наш народ“.
Да ли су чудотворне Богородице канонизоване
Бурну судбину народа поделила је Чајничка Красница, икона Пресвете Богородице која је пред Турцима скривана, чувана у пећини, која је прелазила из Србије у Босну, преживела усташки нож. Пред њом се моле и католици, муслимани и Јевреји. Сви сведоче о чудима која су се догодила уз њену помоћ.
Ђакона Николу Лукића питали смо да ли су ове чудотворне иконе канонизоване. Каже да та конструкција није до краја тачна:
„Заправо се не ради о томе да се неко производи у одређени чин светитељства, већ да Црква само кроз молитву и богослужбени живот констатује постојање онога што је већ у народу поштовано. Иконе нису прво одређене за поштовање, већ су догађаји, молитве и чудеса која се за њих везују довели до тога да буду препознате као важни центри молитве, поклоништва и духовности. Али то заправо није људски, већ божански избор, посета милости. Када приступамо иконама, ми не одабирамо, него Господ одабира нас. Они који су стали пред иконе, Господ је одабрао њихово срце, а они су се одазвали позиву“.
Такви позиви непрекидно трају од 16. века испред иконе Богородице Бођанске, у истоименом манастиру у Бачкој. Насликао ју је јеромонах Василије. Предање каже да је стигла из Русије.
Пресвета Богородица Савинска је средином 18. века сачувала манастир Савину од рушења које су најавиле млетачких власти. Њен дан у црквеном календару Српске православне цркве је 28. август. Наш саговорник каже да ништа мање поштовање од оних које су ушле у календар немају ни друге иконе Пресвете Богородице.
„Вредно је пажње поменути и Великореметску икону или Богородицу Бездинску, тако се зове икона која је прослављана северно од Саве и Дунава, на територији карловачке митрополије. Она је заправо репродукција Владимирске иконе Пресвете Богородице, али је врло поштована на овом простору“.
