Како је Француска понизила Србију 2018. године

Свечани дочек уз војне почасти као и француске заставе које се вијоре широм града, прво је што је дочекало председника Француске Емануела Макрона по доласку у своју другу посету Србији. Иста атмосфера владала је и 2019. године када је лидер ове земље први пут боравио у Београду када је поручио: „Француска вас воли као што сте ви волели њу.“ Уз највише почасти дочекан је и Вучић у Паризу, априла ове године, а дочек уз гарду и чувено француско вино на поклон српском председнику нису изостали ни када је у јулу 2018. године Вучић био код Макрона.

Ипак, у новембру исте године, пријатељство између две земље се пољуљало. И то баш на дан, када су Француска и Србија, као некадашње савезнице из Првог светског рата, морале да поново покажу заједништво – да су обе на страни слободе и правде. Али, на прослави стогодишњице примирја у Великом рату, чији је домаћин био Париз, Србија која је за слободу поднела највеће жртве и изгубила чак трећину свог становништва, била је потпуно понижена.

Српска жртва не само да није ни поменута, него је у потпуности деградирана. Све се, како су тада многи тумачили, претворило у прославу саме Француске и евроатлантизма, а места у првим редовима, која би да је правде, припадала најзначајнијим учесницама Великог рата, додељена су представницима чланица ЕУ и НАТО. Тако се десило да је Ангела Меркел из Немачке, која је у том рату била на супротној страни – седела тик уз Макрона и Владимира Путина.

Председник Србије, коме би, да се на тој прослави славне историје имало марило о историји, свакако било место у првом реду, морао је са стране, како је рекао „да гута кнедле“ и гледа како су много боља и првом (најбитнијем) реду ближа места заузели Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске која 1918. године није ни постојала и што је још горе – Хашим Тачи тада премијер лажног „Косова“, а сада хашки затвореник. Непостојећој држави исказано је тада много веће поштовање него земљи која се због европске слободе током Првог светског рата гушила у сопственој крви.

„Тачи је имао бољу позицију од свих нас. Могу да разумем председницу Хрватске, неко би објаснио да то има везе са абецедним редом, као Croatia… па би могло бити неког смисла, иако су у Првом светском рату били на супротној страни“, рекао је Вучић, питајући се по којој су се онда логици, представници Аустрије нашли поред њега.

Тешко да је то могло имати везе са абецедом, оцењивао је Вучић, додајући да су се у његовој близини нашли и људи из Летоније, а „Л и С баш не иду једно уз друго“.

„Како је то ко ређао, ја стварно не знам, а да правим скандал тамо, сложићете се, није било место, нити има некаквог великог смисла. Своје сумње не бих износио, али ако ме питате да ли је то однос снага? Није“, навео је Вучић тада, додајући да је џабе Тачију што седи у ВИП ложи кад ће Макрон и Путин долазити у Београд, а у Приштину не.

Он је додао тад и да „сумња шта се тамо догодило, али не може о томе јавно да говори“.

„Можете да замислите шта је неко мислио када је ставио Тачија иза Путина“, закључио је Вучић.

У Србији је овакав распоред седења дочекан с огромним незадовољством. Неки су све то тумачили као ревизију резултата Првог светског рата, други као неспретност, трећи као француски шамар некадашњим савезницима и показатељ да им је од славних српских ратника важнија терористичка творевина с измишљеном државношћу. Једно је сигурно – био је то велики дипломатски скандал, који није заборављен ни годинама касније, када су односи Србије и Француске, како то многи виде, на „историјски добром нивоу“.

Разочарање Срба, први је покушао да ублажи тадашњи француски амбасадор у Београду Фредерик Мондолони, који је рекао је да је распоред седења на обележавању 100 година примирја у Првом светском рату у Паризу „велика неспретност због које жали“.

Мондолони је тада додао како је компликовано да коментарише зашто је председник такозваног Косова Хашим Тачи седео ближе председницима Русије и Француске, Владимиру Путину и Емануелу Макрону, као и другим лидерима земаља победница из тог рата, него председник Србије Александар Вучић.

„Ја сам био у Београду и хтео сам на најбољи начин да прославим тај дан, а шта је било у Паризу остављам људима да виде“, рекао је Мондолини.

Због читавог скандала покушао је да се „опере“ и сам Макрон, који је десетак дана касније Вучићу упутио писмо у коме му је лично захвалио на присуству церемонији у Паризу.

„Желим да одам признање српској борби на страни савезница, а посебно Француске на Солунском фронту, о коме се не тако често говори, иако је био одлучујући за окончање тог разарајућег сукоба“, наводи се у писму које је достављено Канцеларији председника Републике Србије.

Макрон је изразио жељу да обележавање „братства по оружју наших двеју земаља и жртве наших војника послуже као основа за ново заједничко настојање наших двеју држава у оквиру стратешког партнерства“.

Потоње посете које су разменили француски и српски лидер, али и све бољи односи две државе, успели су да из првог плана истисну ружну слику са француске церемоније. Понижење које су тада Београду приредили савезници тешко да ће икад бити заборављено, као што неће бити заборављено ни „братство по оружју“ из славног Великог рата.