„Kad mrtve duše marširaju“ Emira Kusturice

U organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“, proslavljeni režiser, pisac, muzičar, scenarista, glumac i graditelj Emir Kusturica – predstavio je nedavno u Kraljevu knjigu „Kad mrtve duše marširaju“. Promocija je odžana u svečanoj Sali Gradske uprave u kojoj se, za ovaj događaj, tražila stolica više, jer je interesovanje građana bilo ogromno.

Knjigu Emira Kusturice „Kad mrtve duše marširaju“ objavila je izdavačka kuća „Catena mundi“ iz Beograda. Osim autora o knjizi je govorio i Branimir Nešić, glavni i odgovorni urednik „Catene mundi“, koji je u Kraljevu rođen. On se zahvalio sugrađanima na interesovanju za ovaj događaj i želju da lično čuju jednog od najvećih svetskih sineasta čije su misli, uglavnom objavljene na podkastu „Moj život“, marljivo prikupljene i uobličene u knjigu koja je do sada doživela dva izdanja.

Na poziv moderatora Miše Milosavljevića, urednika Redakcije za književnost u KC „Ribnica“, Kusturica je na početku programa posvetio svoje tople i birane reči nedavno preminulom Kraljevčaninu, akademiku Goranu Petroviću, kojem je imao čast da pre nekoliko godina u Andrićgradu uruči „Veliku Andrićevu nagradu“.

Kusturica je istakao nemerljiv gubitak koji će, po srpsku književnost imati prerani odlazak Gorana Petrovića koji je bio vrsni književnik prefinjene rečenice i neponovljivog stila. Govorio je Kusturica i o svom prijateljstvu sa Goranom Petrovićem, ali o značaju Petrovića u svetskim okvirima, o referentnim tačkama srpske književnosti – Crkvi Svetog Spasa u Žiči i mosta u Višegradu – koje tematizuju nacionalne motive i povezuju Ivu Andrića kao dobitnika Nobelove nagrade i Gorana Petrovića.
Kusturica je, govoreći o svojoj novoj knizi istakao da je u pitanju lični bukvar u kojem je izložio svoje, kako je rekao, opravdane strahove:

– To su strahovi od narastujuće veštačke inteligencije, ljudske pohlepe oličene u bezobzirnim magnatima poput Ilona Maska, Džefa Bezosa, Marka Zakenberga, Bila Gejtsa, kao i moćnika poput Soroša, Bžežinskog, pogotovo Klausa Švaba i ekipe iz Davosa.

Kao jednog od retkih poštenih finansijski moćnih ljudi Kusturica je pomenuo francuskog magnata Fransisa Buiga koji je finansirao njegov film „Podzemlje“, kao i filmove Džejn Kempion, Abasa Kurostamija, Majkla Lija i Dejvida Linča, koji su zajedno doneli pet Zlatnih palmi u Kanu.

Bio je Kusturica vidno iznenađen, kada su pobrojana gotovo sva značajna imena sedme umetnosti koja je, tokom prethodnih decenija, uspeo da dovede na filmski festival na Mećavniku.

Govorio je i o nedavnom gostovanju čuvenog irskog režisera i scenariste Džima Šeridana koji je izneo niz pohvala na račun vanserijskog filma „Dom za vešanje“, kao o načinima na koji se bori protiv loših namera izrečenih, što njemu lično, što zemlji iz koje dolazi.

Kusturica je govorio i o završavanju snimanja filma rađenog prema motivima „Zločina i kazne“ Fjodora Dostojevskog koji realizuje u Rusiji, o tome zašto voli da gleda crno-bele i neme filmove, posebno Aleksandra Dovženka i Vsevoloda Pudovkina, o značaju mladih autora koji godinama dolaze na Kustendorf, kao i o autorskom filmu, koji se, prema njegovim rečima, nije promenio, već je promenjena pozicija gledaoca.

Nakon zvaničnog završetka promocije, Kusturica se dugo družio sa svojim poštovaocima koji su strpljivo čekali da im omiljeni autor potpiše knjigu, da autogram ili da se s njim fotografišu za uspomenu na uspelo veče u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo.