ЈУНАК МИЛЕНКО ПАВЛОВИЋ: Нећете ви да гинете, ја ћу

Марка с ликом Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, биће пуштена у оптицај – као подсетник на јуначко дело једног Србина, али и на злочин почињен над његовим народом.

Направили смо план напада на српску противваздушну одбрану, аеродроме и комуникације. Хтели смо да ослепимо југословенску војску елиминишући радаре и да је онеспособимо уништавајући јој противракетне системе. Осећао сам да ће нас то глатко одвести до следеће етапе операције, ако то буде неопходно“, описивао је касније генерал Весли Кларк први напад НАТО-а на СР Југославију.
Двеста авиона и 50 крстарећих ракета премрежило је наше небо тог 24. марта. Али Војска Југославије није, како се очекивало, капитулирала после првог удара. Није капитулирала ни после 78 дана.

СТРАШНО СУДИЛИШТЕ

Све што се тог смутног пролећа 1999. године дешавало на овом географски малом, али стратешки важном парчету европског тла одавно се из геополитичких анализа преселило на сакрално поље – страшно судилиште на којем је међународна заједница показала сву трулеж Запада, али и на којем су Срби показали да су отпорни на све оно што би друге народе одавно убило. Па била то и смрт. Само ту и тада је Миленко Павловић, командант 204. ловачког пука Војске Југославије, могао да спречи млађег колегу да полети, бирајући добровољну смрт.

„Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“, извукао је из кокпита младог пилота и одлетео пут родног Ваљева. Након 12 минута борбе са 16 „фантома“ НАТО-а послао је поруку оперативном центру: Имају ме. Холандски пилоти лансирали су ракете из својих авиона Ф-16. Погинуо је у борби с вишеструко надмоћнијим противником.
Само ту и тада је његов колега, потпуковник Ђорђе Иванов, из истог 204. ловачког пука Војске Југославије, могао да генералу Спасоју Смиљанићу предложи тако луцидан план – да се тајно, ноћу ангажују столари из Нове Пазове који ће правити макете мигова 29.
У току једне ноћи осмишљена је операција „Тројанац“. Са сваком уништеном макетом агресор је књижио успех, тријумфално објављујући да ВЈ има авион мање. Није знао да је у хангару сакривено шест авиона. Након агресије они су полетели.

ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ РАТОВАЊА

У целини гледано присећао се генерал Спасоје Смиљанић, на страницама „Печата“, како је наша војска маскирала сва средства ратне технике, али и аеродроме и друге велике површинске објекте. „Вршена су декоративна бојења и противрадарска маскирања полетно-слетних стаза, израда лажних кратера, прекривање стаза за вожење авиона на аеродрому, маскирним мрежама и земљом. Заштитним маскирним прекривачима мењана је слика појединих објеката од посебног значења (командна места и центри везе) што је имало изузетног успеха у борби против крстарећих ракета. Може ући у историју ратовања као пример како се добро организованим и смишљеним маневрисањем успешно чувају снаге и обезбеђују повољни услови за извођење борбе на пројектованом простору.“

Поводом 20 година од НАТО бомбардовања и сећања на смрт Миленка Павловића, команданта 204. ловачког авијацијског пука, марка с његовим ликом (коју можете видети на насловној страни „Печата“) биће овог месеца пуштена у оптицај – као подсетник свету на јуначко дело једног Србина, али и на злочин почињен над његовим народом. После година ћутања и жутог салутирања НАТО-у и САД прича о херојским подвизима наших пилота пронашла је своје место у ризници националног сећања.

У знак захвалности и сећања на пилота Павловића и централна улица у Осечини понеће његово име. Држава је Павловића одликовала Орденом за храброст, а СПЦ је његовој породици доделила Орден Светог владике Николаја за јуначко дело.