Резолуција о Сребреници изгласана у косовској скупштини уз сличну усвојену у Црној Гори део је политичког пројекта колективног Запада, који покушава да Србији наметне омчу око врата како би била што кооперативнија и понизнија у испуњавању захтева које јој испостављају и да употпуни своју „окупацију региона“, сматра новинар „Печата“ Филип Родић.
Резолуција је очекивана јер, како каже Родић, Приштина на Србе генерално гледа као на геноцидни народ и свако мало најављује тужбе за геноцид против Србије.
Међутим, иако Србија не спори да је у Сребреници почињен злочин, није прихватила тезу да је тамо почињен геноцид. Родић, гостујући у емисији „Од четвртка до четвртка“, примећује да је косовска резолуција у односу на ону усвојену у Црној Гори чак жешћа па се говори о убијених 8.000 „жена, деце и мушкараца“, док ова друга наводи да је убијено 8.000 „цивила бошњачке националности“, не помињући жене и децу.
„Албанцима није тешко калемити. Они су се показали као упорни у измишљању историјских чињеница. Сама резолуција из Подгорице која јесте у неким цртама блажа помиње више од 8.000 убијених и захтева кажњавање оних који то негирају. У том случају требало би да буде кажњена и судија Приска Матимба Нијамбе“, саркастично констатује наш саговорник , имајући у виду председавајућу Апелационог већа Хашког механизма која је издвојила мишљење приликом изрицања пресуде генералу Ратку Младићу.
Притом, како наглашава, сви који се хватају за Сребреницу у први план истичу помирење, а њега не може бити ако се правично не признају све жртве, укључујући српске.
На питање има ли Србија одговор на поплаву сличних резолуција, Родић наводи да, иако се Срби превише воде идејом да ће истина победити, неправду треба прихватити рационално и с њом се носити.
„Како буде расла наша економска и свака друга моћ мислим да ће и наша истина испливати. У томе имамо сјајног савезника у косовским Албанцима чије нам надмено понашање иде на руку. Они би своје циљеве, рецимо преузимања наших манастира, много лакше остварили кад би око њих садили цвеће и косили траву него што иду па исписују срамотне графите или, што се раније дешавало, отварају минобацачку ватру на Високе Дечане“, истиче новинар. Он додаје да Приштини не помажу ни похвале некадашњег стратега НАТО агресије на Југославију Веслија Кларка у складу с оном народном да „сваки Цига свога коња хвали“.
Родић се осврнуо и на коментаре које је током посете региону дао специјални амерички изасланика за Западни Балкан Метју Палмер. Он је, након сусрета у Сарајеву, рекао да САД и ЕУ имају јасну слику БиХ чврсто интегрисане у евроатлантске структуре, а успут оптужио Русију да подстиче неповерење, напетост и немире у региону.
„Да направимо паралелу: колективни Запад годинама тврди да Русија дестабилизује ситуацију у Украјини али истина је да су они ти који су довели Украјину у катаклизму у којој се тренутно налази подржавши државни удар у Украјини чији су носиоци биле екстремно десне снаге. Исто је и овде. Дестабилизација више треба Америци него Русији“, сматра наш саговорник уз опаску да је јасно да Запад жели да регион потчини и на економском, и на војном пољу.
Рецепт за земље региона је, како каже, да их прво учлане у НАТО, а у перспективи у ЕУ, али код Србије је обрнуто – план је да је прво учлане у ЕУ, па у Алијансу.
Што се тиче ситуације у Црној Гори, где се после другог састанка владајуће коалиције која је у кризи након изгласавања резолуције о Сребреници и смене министра правде Владимира Лепосавића, Родић сматра да од три опције које се помињу као решење пат позиције – реконструкција владе са Здравком Кривокапићем као премијером, реконструкција без њега на челу владе и статус кво – ова трећа делује највероватнија.
„Мени највише личи да ће бити статус кво из простог разлога што Демократски фронт сам нема снаге да руши ову владу, а ДПС је показао да учествује у гласању кад се радило о резолуцији о Сребреници и рушењу Лепосавића али да не жели да руши владу. ДПС сматра да време ради за њих и предвиђа да ће владајућа коалиција ићи само низбрдо па ће их пустити да се још мало угрувају“, прогнозира Родић.