Јељцин Клинтону о НАТО агресији на Србију: Нећемо им дати војну технику, али ћемо им послати хуманитарну помоћ ради јавности

Председнички центар и библиотека Бил Клинтона су објавили транскрипте преговора у 42. поглавља Беле куће са првим председником Русије Борисом Јељцином. Детаљи о преговорима показују колико је Вашингтон имао утицаја на спољну и унутрашњу политику Москве. Председници две земље су одржали укупно 18 личних састанака.

За Србе је интересантан део који се тиче НАТО агресије на СР Југославију, као и какав је био став Јељцина о томе.

У априлу 1999. године, Јељцин се пожалио Клинтону да га парламентарна опозиција тера да помогне Србији током сукоба у СР Југославији. Он је уверавао Клинтона да неће помоћи Србима на војном плану, него да ће само слати хуманитарну помоћ „испред телевизијских камера“.

„Данас сам дао наређење да се откаже слање седам бродова у зону конфликта, тако да ће бити један извиђачки брод који ће нам давати информације. Нећемо им дати војну технику, али ћемо им послати хуманитарну помоћ ради јавности пред телевизијским камерама“, каже се у транскрипту који је објавила библиотека Била Клинтона.

У разговору од 13. јуна Клинтон је позвао Јељцина да реши „ситуацију са аеродромом у Приштини како би се заштитили сви грађани Косова“. Председник Сједињених Америчких Држава предложио је одржавање састанка на нивоу војних и дипломатских одјела, али је у одговору Јељцин направио неочекивану контра понуду.

„Имам једну опцију. Морамо се срести на неком тајном месту. Срести се на броду, подморници или на неким острвима, да нас нико не узнемирава, тако да мене и тебе нико и ништа не узнемирава“, рекао је Јељцин.

„Плана није било“

Према мишљењу доцента Кирила Коктиша са Московског државног института за међународне односе Министарства спољних послова Русије, ове архиве још једном потврђују недостатак независности руске политике деведесетих.

„Ови документи јасно показују да није било независности руске политике. Већ смо видели писма државног секретара САД Џејмса Бејкера, где је било директних упутстава о томе шта да радимо и како да то урадимо. Јасно је да је у ствари Русија била под спољном управом – почевши од економије, преко унутрашње политике, па до спољне политике“, објаснио је Коктиш у разговору за РТ.

Коктиш сматра да одређени моменти у тим преговорима наглашавају спонтаност одлука које је донео Борис Јелљцин.

„Био је човек којим је било лако манипулисати. Толико је одлука донео спонтано, не мислећи довољно о њиховим последицама. Никаквог плана није било. Није постојало ништа да се размотри“, закључио је стручњак.