Уочи нове годишњице бесрамног и варварског бомбардовања Србије, Ценар за евроатлантске студије из Београда, чији је директор Јелена Митић, објавио је саопштење у коме „најоштрије осуђује константан тренд злоупотребе броја погинулих цивила и припадника оружаних снага током НАТО бомбардовања СРЈ”.
– Најновији пример је оцена Ненада Поповића, председника Српске народне партије, дата у тексту у Блицу “ЗА ИЛИ ПРОТИВ – Да ли Србија треба да уђе у НАТО”, да су “током бомбардовања погинуле хиљаде наших грађана”.
Сличне паушалне оцене скоро редовно износе сви високи званичници Србије, поготову током комеморативних манифестација поводом обележавања почетка бомбардовања. Тако је председник Србије Томислав Николић поводом петнаестогодишњице изјавио: “Када бисмо уз имена хиљада невиних жртава које помињемо и жалимо сви, а не само породица, сазнали име макар једног кажњеног џелата, наредбодавца или извршиоца, било би нам лакше”. Тадашњи премијер Србије Ивица Дачић говорио је истим поводом о “више од 2.000 људи.” – стоји у саопштењу.
ЦЕАС поред овог подсећа да се на сајту Амбасаде Руске Федерације у Србији, у тексту поводом обележавања четрнаестогодишњице бомбаровања, наводи да је током бомбардовања “убијено најмање 2.500 људи”, а сличне процене могле су се чути и од других руских званичника.
Нажалост, овакве паушалне оцене могу се чути и од многих других актера јавног живота, а медији их махом преносе као неупитне – тврде поборници НАТО пакта у Србији.
– ЦЕАС подсећа да је Фонд за хуманитарно право, на основу свеобухватног истраживања које је спровео на основу више од 31.000 докумената, изјава сведока и чланова породица, фотографија и других извора дошао до следећих недвосмислених података објављених 2015. године.
У Србији (без Косова) и Црној Гори је од бомбардовања НАТО снага живот изгубило 275 људи, и то: 180 цивила, 90 припадника Војске Југославије (ВЈ), пет припадника МУП-а Србије. Осим троје држављана Кине, сви остали су били држављани СРЈ“.
На Косову је живот изгубило 484 људи, и то: 267 цивила (209 албанских и 58 неалбанских), 171 припадник ВЈ, 20 припадника МУП Србије и 26 припадника ОВК (19 од 26 припадника ОВК страдало је у НАТО бомбардовању КПЗ Дубрава код Истока).
Надаље, од почетка 1998. до краја 2000. године у сукобима на Косову погинуло је укупно око 13.500 људи, од чега око 10.800 Албанаца, 2.200 Срба и око 500 Рома и других неалбанаца. О овом контексту се у Србији много мање прича, и поред масовних гробница косовских Албанаца откривених на територји уже Србије, за које скоро нико пред домаћим судовима још није одговорао.
Имајући у виду ове сада свима доступне податке чију су методологију прикупљања верификовали светски признати демографи и форензичари с једне стране, те да се ближе ванредни избори, којима ће претходити кампање које ће се поклопити са још једном годишњицом НАТО бомбардовања, као и да су односи Србије са НАТО све чешћа и жучнија тема у нашој јавности, с друге стране, ЦЕАС апелује да се престане са непотребним повећањем броја наводних жртава, јер су и стварни бројеви потресни. Свако даље изношење нетачних података биће знак непоштовања жртава, скривених циљева, манипулације јавности, медијске и јавне неодговорности, који са одавањем поште погинулима немају никаве везе – стоји у саопштењу ЦЕАС-а.
Тагови: Београд, Бомбардовање, НАТО