ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: Београд би могао да се предомисли у вези са ЕУ

Србија би могла да се предомисли у вези са жељом да се придружи ЕУ, будући да је предалеко 2025. година, када је овој земљи обећано чланство, сматра руски академик Јелена Гускова.

Она у интервјуу за руски лист Известија истиче, да је Србија константно правила уступке када се ради о условима за придруживање ЕУ, али је Унија сваки пут одгађала датум придруживања те земље блоку.

Гускова је рекла да је Балкан подручје гдје се сударају супротни интереси Европе, Русије и САД и у којем се годинама води борба за утицај у региону.

– „Балканске игре“ са ЕУ у току су откако је Србија одлучила да се придружи Европи. Међутим, ЕУ је стално постављала услове као што су прекидање трговинских веза са Русијом и признавање /самопроглашене/ независности Косова – истакла је Гускова, која је шеф Центра за проучавање модерне балканске кризе при Институту за славистику Руске академије наука.

Говорећи о критикама западних партнера упућеним Србији, Гускова је напоменула да су оне реакција на пријатељске односе и растућу сарадњу Београда и Москве, пренио је ТАСС.

– Русија је одувијек помагала Србији и није тражила ништа заузврат. Зато Србија није увела било какве санцкије Русији и стога има несугласице са ЕУ – додала је Гускова.

Извршни директор Фонда прогресивне политике Олег Бондаренко изјавио је да је пандемија вируса корона показала проблеме ЕУ, те да је блок затворио унутрашње границе умјесто да пружи подршку и покаже солидарност.

Истраживач Института за европске студије у Беграду Стеван Гајић рекао је за руски лист да је ЕУ изгубила утицај у региону због тога што су изгледи проширења постали нејасни, нарочито након Брегзита и пандемије ковид-19.

Известија подсјећа да је ЕУ обећала свеобухватни план инвестирања за западни Балкан до јесени. У декларацији након Самита ЕУ-западни Балкан, који је одржан путем видео-конференције 6. маја, европски лидери истакли су да је подршка ЕУ Балкану већа у односу на остале партнере региона.

Брисел је изразио незадовољство због растућег утицаја Русије и Кине у региону. Упркос томе што је ЕУ издвојила 3,3 милијарде евра за борбу против пандемије на подручју западног Балкана, Русија и Кина су своју помоћ понудиле раније.