ЈЕДИНСТВЕН У СВЕТУ: Завршен мозаик у Храму Светог Саве

ИСКРА на Фејсбуку

Мозаик над олтаром у Храму Светог Саве. © Tanjug / RADE PRELIC

У Храму Светог Саве и око тог сакралног објекта радови су у завршној фази, а мозаик који се простире на површини око 15.000 квадратних метара, по чему је Храм јединствен у православном свету, а можда и у свим сакралним објектима, завршен је.

Мозаик је рађен је у техници која се примењује у Русији последњих 15 година, а како је испричао старешина храма владика Стефан, сматра се да је та техника боља од најпознатијег венецијанског мозаика.

„За ту технику Руси тврде, сматрам са правом, да је боља зато што се прави од природних боја и стакла и печењем тог стакла на високим температурама добија се идеална одређена боја која је потребна за сам мозаик и будућу икону“, наводи владика Стефан за Танјуг.

И по техници у којој се ради, мозаик је јединствен, а оно што је за потпуни доживљај величанствености мозаика потребно, јесте адекватна расвета.

„Мозаик је и сада леп, али његову лепоту у потпуности ћемо моћи да сагледамо тек када расвета, која се тренутно уграђује, буде готова“, испричао је владика.

У завршној фази радова су и три иконостаса, олтар у којем се тренутно ради под, а у којем је икона Исуса Христа са распоном руку већим од 17 метара, што такође Храм чини посебним.

У Храму има три олтара, од којих је главни посвећен Светом Сави, а десно од улаза налази се олтар посвећен Ермилу и Стратонику, првим хришћанским мученицима на територији Београда, док је трећи олтар посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу који је Београд учино престоницом.

За Храм Светог Саве, према речима владике Стефана, Руси кажу да не постоји такав после храма Свете Софије, као и да им је сада жао што није изграђен у њиховој земљи.

Међутим, владика Стефан наводи да Храм није „наше хваљење и подизање“, већ сматра да је Бог тако дао, а и да је Свети Сава заслужио да имамо такав Храм посвећен њему.

Испод Храма је Крипта – посвећена Светом Лазару, а како каже владика Стефан, ако се говори о Светом Сави и Светосављу, онда је цар Лазар неко ко је на „набуквалнији начин“ испунио тај завет посветивши и дајући свој живот за ближње.

„Та четири олтара, три у Храму и један у Крипти, симболизују заједно Светога Саву и самога Христа пре свега, због којег Свети Сава и постоји, тако да је у будућности важно на који начин ћемо показати овај Храм“, каже владика Стефан и наглашава да није важно само показати и приказати његову лепоту, већ да је и важније показати смисао и значај онога коме је Храм посвећен.

„Ми знамо да ће бити најпосећенији објекат, односно већ је најпосећенији објекат у Београду, али је важно да покажемо не само лепоту Храма, већ смисао и значај онога због кога је Храм посвећен, а тиме и значај и смисао свакога човека“, наводи владика.

Владика Стефан говори да Свети Сава није само нешто српско, већ универзално хришћанско, уопште човечанско те да зато и Храм убудуће треба да послужи да све посетиоце врати човечности, а подсећајући на речи патријарха Павла „будимо људи“, додаје да Храм треба да служи да сви постанемо људи.

То је и смисао ове грађевине, сматра владика Стефан и захваљује се држави која је у последње три године издвојила велику суму новца како би Храм био завршен.

„Храм када се заврши, за све нас, и верујуће и неверујуће, и Србе и несрбе, и хришћане и нехришћане, за све становнике Србије и уопште овог простора је важан да покажемо да желимо да подигнемо нешто човеку, односно Светом Сави као највећем човеку“, закључује владика Стефан.

Радове су синоћ заједно са свештенством Храма обишли патријарх Иринеј, чланови Синода СПЦ и представници државе задужени за грађевински део, а како је навео владика Стефан сви су заједно сагласни да ће до краја октобра унутрашњост Храма бити у потпуности завршена.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.