ЈАСНЕ НАМЕРЕ ЗАПАДА: Да ли је Виола направила само омашку да не постоји СПЦ у Немачкој или су мотиви опаснији

Тежње да се промени историјски идентитет и устројство наше помесне цркве нису новијег датума, и није их тек фројдовском омашком открила Виола фон Крамон након обиласка диселдорфске епархије. Оне су старије од твитова пролазних европских чиновника и трају колико и једина установа кадра да сакупи Србе расуте по свету – пуних осам векова.

Твитом да СПЦ не постоји, већ само њене аутономне епархије, који је Виола фон Крамон, известилац Европског Парламента за Косово, послала после сусрета са епископом Григоријем, није обзнањено само њено елементарно непознавање канонског устројства помесних православних цркава, и Српске цркве у чијој је посети била.
Изнети став чини се убедљивије и боље говори о намерама Запада, него што је то сам Запад спреман да призна, па у том кључу треба и разумети ову поруку која је, иако брзо обрисана, са поља дипломатије склизнула у јавни простор и упалила црвене аларме.

Ниједна епархија нема посебан статус

Известилац ЕУ очигледно или не познаје или неће да зна какво је устројство СПЦ, сматра правни историчар Зоран Чворовић.

СПЦ је, објашњава, састављена из појединих епархија сходно епископоцентричном уређењу ране хришћанске цркве или православне цркве током свих векова.

„Ни једна епархија у СПЦ нема посебан статус који је виши у односу на статус других епархија. Постоје епархије које имају извесни историјски углед већи него друге, али у црквено- правном смислу оне су све једнаке. Ни један епископ не изражава пуноћу власти у СПЦ већ пуноћу власти и организациног и канонског јединства изржава Сабор свих епископа“, каже Чворовић.

Циљ Запада одавно јасан

Циљ водећих кругова политичког Запада одавно је јасан, сматра Чворовић.

„СПЦ као јединствену и најстарију националну установу код Срба која и после разбијања Југославије једина може да окупи све Србе без обзира где и у којим државама бивше Југославије живели требало би разбити и прилагодити границама новостворених држава. Запад показује и велико разумевање за амбиције фанариотских кругова да преузму дијаспору свих православних помесних цркава, па и СПЦ.“

Отуда се инсистирање овог евробирократе о некаквом посебном положају наше епархије у Немачкој може довести, указује Чворовић, у везу са покушајем одвајања и прикључења Цариградској патријаршији која је у том смислу већ учинила корак јер сви епископи помесних православних цркава у дијаспори улазе у тело које координира рад православних епископа у једној држави или више држава, а којима увек председава епископ из Цариградске патријаршије.

План је конфедерализација СПЦ

Када говори о оваквим амбицијама Чворовић напомиње да треба одвојити фанариотске кругове и њихове источнопапистичке планове који постоје вековима од саме Цариградске катедре.

„Фанариотским круговима као ни Западу не одговара СПЦ као јединствена. Они би да је конфедерализују како би у бившим југословенским републикама створили аутономне цркве, а што се тиче дијаспоре изашли у сусрет амбицијама Цариграда који је скучен на малом простору, и са малобројном паством“.

Амбиције западних кругова препознала је СПЦ па је на једној од последњих седница Сабора донела стратешку одлуку о укидању епископских савета који су могли у будућности да буду институционална клица за дезинтеграцију СПЦ.

„Укидањем епархијских савета епископат СПЦ је послао јасну поруку да је епоха у којој се Српска црква под притиском споља, невољно, у организационом смислу, прилагођавала мапи Балкана коју је исцртао НАТО – прошлост. Ова одлука указује да Српска црква није спремна да изађе у сусрет глобалном непријатељу православља и српства тако што би, задржавајући епископске савете, створила услове за дезинтеграцију СПЦ“.

Пресецање духовне вертикале

Виола, подсетимо, није прва која је у Српској цркви препознала чинилац који може да поремети планове западних стратега. На њен погубан значај упозоравали су и амерички генерали и западни комесари, доводећи је увек у везу са стратешким значајем обезбеђивања стабилности на Балкану.
Као и у Македонији и у Црној Гори за одрживост НАТО- а и евроатлантске политике, показало се, није довољно само њихово физичко присусутво већ и пресецање духовне вертикале и брисање сећања на Србију. У том кључу би требало разумети написани па нетом обрисани твит Виоле фон Крамон.