Јасна поука за америчке пулене: Вашингтон више није светионик – то ће осетити цео свет

Ако постоји икакав бенефит смене власти у Авганистану, то је дебакл тенденције САД да своје интервенције претворе у мисионарске походе. Пада у воду прича о Америци као светионику на брежуљку, завршава се њен „трип моћи“. Амерички пулени широм света из овога треба да извуку поуку да дугорочно никад није превише добро бити амерички играч на терену.

Хаос настао доласком на власт у Кабулу талибана, организације забрањене у Русији, по оценама аналитичара, најбоље одсликава много цитирану изјаву Хенрија Кисинџера да је бити амерички непријатељ опасно, али је погубно бити амерички пријатељ.

Поуке авганистанског хаоса

То се потврдило сваки пут. Американци препусте своје пулене на терену историјским стихијама — од Вијетнама, Латинске Америке, Ирака, каже филозоф Никола Танасић, који сматра да из искуства Авганистанаца могу много да науче и изразито проамерички оријентисане снаге, али и оне антиамерички настројене. Пре свега, да је окончан важан период америчке хегемоније када је та сила стварала политику.

„Они су и даље сила, али структура њихове глобалне моћи се променила. Пре 20 година су ушли у Авганистан на врхунцу свог трипа моћи и заиста су били држава која било где у свету може да кроји уставе, смењује владе и председнике, мења границе, наоружава, разоружава — и то су обилато радили. У Авганистан су ушли две године након нелегалног бомбардовања Југославије. Данас тога више нема, изгубили су читав низ инструмената, вектора моћи помоћу којих могу да обликују ситуацију на терену“, објашњава Танасић у емисији „Свет са Спутњиком“.

Сада је, како види Танасић, Сједињеним Државама остала моћ прилагођавања ситуацији на терену, а будући да имају сценарио за сваки развој догађаја, из сваке ситуације могу да извуку неки ћар.

Америка задржала потенцијал да „закува“

„С друге стране, Америка не губи свој потенцијал да закува; и даље има и политичку и економску моћ да у земљи на коју баци пик направи хаос, а то то је и коначни ефекат њене авантуре у Авганистану“, констатује саговорник Спутњика.

Он истиче да је искуство земаља региона Блиског истока и Централне Азије потврдило да је амерички утицај увек био „негативан и малициозан“, увек ишао на руку погоршању ситуације на терену и десуверенизацији земаља које би онда бивале препуштене различитим колонијалним центрима моћи, било да су у питању корпоративни центри, било да су у питању класичне политичке структуре као што су НАТО и Америка.

Професор др Срђа Трифковић слаже се да САД после Авганистана не могу да претендују на улогу лидера међународне заједнице, али и додаје да је најновијим развојем догађаја изгубио смисао, како каже, гнусни и измишљени термин о међународном поретку заснованом на правилима.

„То је од почетка био дискурс хегемона који је тежио да очува своју глобалну улогу, упркос све видљивијој мултиполаризацији света. Та мултиполаризација ће после овога у Кабулу бити убрзана, али Авганистан је једна од секундарних тачака у том параметру. Ово ће само омогућити и Кини и Русији да у том параметру очувају своје интересе далеко успешније и одлучније него досад”, уверен је Трифковић.

Подстрек за џихадисте, удар на америчку репутацију

Он сматра и да ће једна од последица муњевитог тријумфа талибана у Авганистану бити подстрек за глобалне џихадисте, као и да ће то имати одјека на унутарполитичку сцену дубоко подељене Америке и њену репутацију у свету.

Новинар Момир Турудић, добар познавалац прилика у Азији, сматра да је после дешавања у Авганистану први и основни импулс да су — талибани поразили Америку.

„У великом броју исламских земаља Америка се третира као непријатељ, не на нивоу званичне политике, али велики број група нарочито екстремнијих Америку третира као непријатеља. Овај пораз Америке и других земаља које су учествовале у мисији у Авганистану је нека врста јаког импулса. Хамас је поздравио победу талибана, у Ирану је пораз Америке у суседној земљи примљен с дозом ликовања“, образлаже Турудић.

Он не искључује могућност да ће Авганистан опет, као ранијих деценија, постати легло екстремизма, имајући у виду да је после пада Исламске државе један број терориста прешао у Авганистан, али указује да постоји разлика између талибана из ранијег периода кад су држали власт и ових сада.

„Да се не заваравамо, идеологија је иста као што је тада било, али се у јавном наступу види промена. Први пут су талибани наступали са позиција утеривања страха војничким победама. Али имали су и отпор на терену, никад нису владали читавом земљом. Оно што је нови фактор, јесте да талибани у Авганистану имају апсолутну власт која им је практично на тацни предата у руке. То се види по њиховом јавном наступу, што је последица две ствари: договора који су вођени раније и чије детаље нећемо сазнати, али који су очигледни, а то је: ми ћемо вас прихватити — а ми смо и западне силе, али и Русија, Кина и Иран — али ваш начин би требало да буде другачији. Да ли ће то јавно признање стићи одмах или касније, видећемо“, казао је Турудић.

Он је навео да је друга промена њихова сигурност која је последица свести да имају ту апсолутну власт и да је отпор скршен практично без отпора.

„Талибани уживају у тој својој новој позицији. Али страх који се тамо шири није без основа: сетимо се шта се раније збивало“, упозорава Турудић, који се прибојава да талибани само чекају да се угасе камере па да крену у реваншизам и стриктно спровођење шеријатског закона.