Ако Мађарска потпуно затвори своју границу, Србија треба да омогући мигрантима и избјеглицама са Блиског истока превоз и храну на путу за Хрватску, сматра аналитичар Слободан Јанковић.
Научни сарадник у београдском Институту за међународну политику и привреду истиче да Мађарска затвара границу само према Србији јер Србија није чланица ЕУ.
„Србија треба да омогући превоз, храну (у мјери у којој је могуће) и основне медицинске потрепштине тим људима на путу за Хрватску, која је такође чланица ЕУ и преко које могу да оду за Аустрију, Немачку, Шведску, па онда нека они ријеше проблем“, наводи Јанковић.
Он напомиње да је планом предсједника Европске комисије Жан-Клод Јункера предвиђено да се као безбједне земље, у које се могу распоређивати мигранти, уврсте и земље које нису чланице ЕУ – Србија, „Косово“, које је наведено као држава, затим БиХ, Албанија, Македонија, Црна Гора и Турска.
„То је план да се Србија, па и Република Српска, у оквиру БиХ, одреде као земље безбедног одредишта које би примале избеглице. За нас још није одређена никаква квота, али поставља се питање зашто бисмо их ми примали“, наводи Јанковић.
Он подсјећа да се Јункеров план односи на квоте за распоређивање 160.000 миграната који се тренутно, углавном, налазе у Италији, Грчкој и Мађарској, али се не говори о пропорционалном примању миграната у односу на број колико ће их бити – пола милиона, милион или два милиона, нити у ком временском периоду.
„Постоје, с једне стране, међународни уговори и обавезе да се избеглице морају примити, али, с друге стране, онај ко не види да је у току покушај преобликовања Европе, који траје већ неко време, тај је или слеп или просто не жели да види ствари“, оцјењује Јанковић.
Широм западне Европе повећава се број градских четврти у које полиција ријетко или никако не залази, као ни ватрогасци и хитна помоћ. Тако је у Француској, Великој Британији, чак и у Шведској, а све више тога ће бити и у Њемачкој.
„Те земље више нису правне државе јер на својој територији не обезбеђују владавину права, већ неке неформалне, илегалне групе спроводе свој закон и ред на одређеним територијама“, наводи Јанковић.
Коментаришући приче да је Јордан својевремено примио више од два милиона људи из Палестине, Сирије и Ирака, Јанковић указује на то да је Јордан арапска држава која је примила Арапе и да је то исто као када Србија прими Србе из Хрватске или Србе из Републике Српске, односно БиХ.
Јанковић сматра да Саудијска Арабија не жели да издржава мигранте на свом тлу, али и те како има дугорочни интерес да се ти људи измјесте у Европу.
„Некоме очигледно одговара хаос у Европи. Тај неко јесу елите, којима, очигледно, не одговара садашњи светски поредак и које желе да промене ствари“, упозорава Јанковић.
У државе западне Европе сада долазе људи који нису Нијемци, нити Европљани, имају другачију вјеру, хоће нека своја права, да наметну свој систем вриједности.
„Долази до једног парадокса – људи који беже, на пример из Сомалије, Нигерије или Ирака хоће да те земље у које су дошли, после одређеног времена, претворе управо у нову Сомалију, Нигерију или Ирак“, прецизира он.
Јанковић сматра да и народи земаља региона треба да искажу своје мишљење о примању миграната, те додаје да се владе нису кандидовале на изборима са програмима за пријем миграната и да би требало да доносе одлуке у националном интересу, са хуманим приступом и у разумној мјери.
Тагови: Граница, Избјеглице, Мађарска, Слободан Јанковић, Хрватска