ЈАКАЉ ЖАЛИ ЗАСТАВНИКА ХЕРОЈА: Напустио нас је најбољи међу нама
Фото: Новости
Сузе и бол. Уместо речи, свих 450 житеља планинског села Јакаљ оплакује свог хероја, комшију, заставника Небојшу Драјића (44). Пред родитељским домом механичара летача, страдалог у страшној несрећи у петак увече код Београда, затичемо његовог рођака Милоша Лучића, са комшијама Сретеном Марковићем, Зораном Петровићем и Небојшом Васићем. Фамилија, нема од бола, у Београду је на комеморацији.
Кроз трновит пут, веле, прошао је Небојша. По завршетку средње школе у Рајловцу службовао је од севера до југа.
– Био је и у рату у Босни, потом извесно време провео у Подгорици, где се и оженио, а последњих година живео је у Београду – причају комшије.
– Волео је своје село, где је са радошћу долазио. Последњи пут у Јакљу је био 21. фебруара. Његов брат Страјин прослављао је 18. рођендан своје ћерке Данијеле. Стриц Небојша, заједно са поносним дедом Радојем и баба Бориком тог дана био је изузетно весео и расположен. А сада туга, огромна туга – каже Милош.
Милорад Николић још у неверици да свог комшију више неће сретати у Јакљу.
– Знао сам га добро још из дечачких дана. Израстао је у дивног, племенитог човека, великог хуманисту. Дружељубив, весео, лепо васпитан. Не би он прошао, а да се не јави и не поздрави са људима. Помажући људима у невољи и сам је жртвовао свој млади живот – у даху прича Милорад.
За Небојшиног оца Радоја мештани веле да је био весељак. Целог живота бавио се пољопривредом, а у доколици, у предаху од тежачког рада, знао је да узме хармонику. Свирао је на многим весељима, свадабама, испраћајима у војску… Од суботе ујутро – само плаче.
НЕВЕРИЦА
– ЈОШ не могу да верујем да ми је син погинуо. Не знам шта је кренуло по злу, али то није битно. Мог Небојше више нема – говорио је Радоје, убрзо пошто је примио најцрњу вест.
Тагови: Јакаљ, Небојша Драјић, Село
