Изненадна искреност према Србији: Окрените се ЕУ и бићете награђени – независним Косовом

Када искрено призна да Србија приступањем у ЕУ отвара врата формалном признању косовске независности, бивши словеначки председник Борут Пахор говори оно што већ деценију и по говоре они који трезвено прате дешавања око статуса Косова и Метохије. Ипак, „искреност“ европских политичара представља ескалацију претњи Србији.

Пахор је истакао и да се неће постићи добар финални договор о КиМ уколико власти у Србији и председник Александар Вучић буду на страни Москве. Дакле, за њега је „добар договор“ ако Србија – уведе санкцији Русији и прихвати независност Косова.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић оцењује да, с обзиром да ЕУ у чланство прима само државе, а не и регионе, као и да већина чланица ЕУ признаје косовску независност, јасно је да би коначан услов за приступање Србије Унији био формално признање Косова као независне државе:

„То је нешто што, реко бих, није нешто ново, али јесте значајно у смислу да такву изјаву даје добар познавалац ситуације, неко ко је до скоро био председник Словеније, а био је и домаћин самита на коме се разговарало и о питању Косова и Метохије“, подсећа Митић за Спутњик.

Циљ Запада – заобићи Русију и Кину

Пахор о решавању статуса КиМ није могао да заобиђе ни питање увођења антируских санкција од стране Србије и наводи да би се косовско питање лакше решило уколико би Србија увела санкције Москви.

Када каже „лакше“, бивши словеначки председник говори по западној матрици, по којој би КиМ постало независно. Међутим, сматра Митић, питање увођења антируских санкција није директно везано за питање косовске независности – од српских званичника признање независног Косова константно се тражи последњих петнаестак година готово на сваком састанку са западним званичницима.

„Наравно, јасно је да Запад покушава да заобиђе руски и кинески вето у Савету безбедности УН. Хтели би да путем разних врста споразума о „нормализацији“ покушају да заобилазним путем, тако што ће Београд да прво одустане од Косова, а затим да га формално и призна, избегну руски и кинески вето“, наводи Митић.

Пахор није усамљен

Пахор у својој „искрености“ није једини – на сличан начин говорио је на исту тему пре неколико дана и шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.

Према Митићевим речима, западни званичници све отвореније прете Београду. Они, како каже, у последњих петнаест месеци паралелно гурају два процеса, с једне стране притискају Србију да уведе антируске санкције, а с друге процес такозване нормализације односа Београда и Приштине као увод и у формално признање косовске независности.

„То су, дакле, два паралелна процеса којима се, видели смо од почетка ове године, а посебно од ултиматума 20. јануара, иде у све огољенији притисак. То можемо да видимо и кроз разне врсте бенефита и уступака који се чине Аљбину Куртију, од подршке у Савету Европе, визне либерализације, па све до онога што се дешава ових дана, а то су војне вежбе НАТО, које се између осталог одржавају и на Косову и Метохији“, објашњава Митић.

Чињеница је да се и дестабилизација прилика на северу КиМ такође може посматрати у овом пакету, а циљ је јасан – да Србија прихвати примену такозваног француско-немачког плана, према речима нашег саговорника, изузетно штетног по Србију јер води ка предаји Косова и Метохије. уз увођење санкција Русији, то би био крај независне спољне политике Србије.