Иза усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници, Тирана спрема још злослутнију

Резолуција о Сребреници, усвојена у парламенту Албаније, отвара врата за још једну резолуцију о наводном „геноциду“ који су починили Срби на Косову и Метохији какву је Приштина већ усвојила а све у склопу притисака на Србију због неувођења санкција Русији, мишљења је Милисав Паић, директор Српског спољнополитичког круга.

Парламент Албаније усвојио је касно синоћ резолуцију којом се осуђује, како је речено, геноцид у Сребреници. Милисав Паић, бивши амбасадор, није изненађен овом резолуцијом а подсећа да је албански премијер Еди Рама у више наврата рекао да ће Албанија у свему следити евроатланску политику, па и кад је реч о односу према догађајима у бившој Југославији.

Албанија спрема резолуцију и о Косову

Паић је уверен да је резолуција донета у склопу бошњачког обележавања такозваног страдања муслимана у Сребреници.

„Очигледно је да се ради о оркестрираној кампањи која долази из западних центара моћи – Велике Британије, Немачке и Америке. Видели смо да је и аустријски парламент усвојио скоро идентичну резолуцију. То је урадила и Северна Македонија и остале државе у окружењу међу којима је последња ево сад Албанија. Дакле, све се дешава по налозима који долазе из поменутих западних земаља,“ оцењује Паић.

Према његовим речима, ово „затрпавање“ резолуцијама о „геноциду“ у Сребреници коју и представник Сарајева у Уједињеним нацијама упорно и даље покушава да прогура дешава се као још један вид притиска на Србију јер се у свим тим резолуцијама српски народ етикетира као геноцидан. А како каже, не може се занемарити ни чињеница да је Србија под притиском, између осталог и због дешавања у Украјини, што је све део овог „пакета притисака“.

Уз благослов Запада

„Сви смо видели да је пре неколико дана Европски парламент усвојио своју резолуцију у у којој се од Србије захтева да уколико жели да настави свој европски пут, мора да уведе санкције Русији као и да са Косовом и Метохијом потпише свеобухватни споразум који би требало да резултира признањем самопроглашене косовске државности,“ истиче Паић.

Зато, по његовом мишљењу, на све ове резолуције треба гледати у склопу ширег међународног контекста у ком Србија треба да се жигоше као извор нестабилности у региону и као држава која се не суочава са оним што је учињено током рата на простору бивше Југославије.

„У једноумљу који се вештачки држи у Европи али и у већем делу света под притиском Америке и њених европских сателита, желе да и на тај начин покажу да Србија пркоси политици Запада. Тако да можемо рећи да је ово један нови појачани притисак на Србију, поготову што албански парламент намерава да донесе још једну резолуцију која ће, по свему судећи, бити пандан овој сребреничкој а односиће се на обележавања „злочина“ које су Срби починили на Косову и Метохији,“ упозорава Паић.

Наш саговорник закључује да је све је ово део исте кампање за изолацију Србије и настојања да јој се наметне комплекс одговорности за дешавања у региону током деведесетих година, али да све ово треба гледати и у склопу садашњег геополитичког става Запада који се води сузбијањем имагинарног малигног утицаја Русије на овај регион, односно на Србију.

Спремају и „дан сећања на Рачак“

Према писању албанске штампе, у Албанији је у припреми и нацрт резолуције према коме ће се тражити од Србије признање да „крши међународне конвенције, укључујући Конвенцију о спречавању кажњавања злочина геноцида, да је починила ратне злочине и злочине против човечности и геноцид на Косову у периоду 1998-1999“. Такође ће захтевати од Србије да се расветли судбина оних који се сматрају несталима и да се приведу правди починиоци тих дела.

У резолуцији би, према истим наводима, позвали Србију да плати одштету за наводни геноцид и злочине против човечности и да „престане да провоцира државу Косово“. Сличну резолуцију је предложио недавно и опозициони лидер Саљи Бериша, али је она одбијена у албанском парламенту јер нису желели да иза потписника резолуције стоји име некога ко је непожељан на Западу.

Скупштина Албаније, према овом предлогу, затражила би од свих албанских државних институција да се максимално ангажују на потпуном обелодањивању онога што се догодило на Косову, као и да се 15. јануар одреди као „Дан сећања на геноцид у Рачку и над Албанцима на Косову“.