ИЗ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ: ММФ одобрио Србији нови трогодишњи аранжман

Борд извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) донео је одлуку о склапању трогодишњег аранжмана из предострожности са Србијом, сазнаје РТС.

Према ранијим најавама чланова владе трогодишњи аранжман ММФ-а не подразумева нови зајам од те међународне финансијске институције за јачање девизних резерви Србије, јер је Србија довољно ликвидна, те јој кредит није потребан.

Влада Србије овим аранжманом практично преузима, у складу са Законом о буџету за 2015. годину, обавезу да ће спровести фискалну консолидацију, реструктурисање јавног сектора, односно, структурне мере и мере макроекономске стабилизације, као и да ће у наредне три године смањити дефицит за 1,3 до 1,4 милијарду евра или за 4,25 одсто БДП.

Прва контрола извршења преузетих обавеза требало би да уследи половином маја, када ће представници ове институције доћи у Београд.

Премијер Србије Александар Вучић недавно је објаснио да „споразум не потписујемо због тога што тражимо новац, већ зато што нам је потребна сигурност“.

Разговори са делегацијом ММФ, коју је предводила шеф Мисије те финансијске институције за Србију Зузана Мургасова, званично су почели 4. новембра прошле године и трајали су две недеље.

После завршетка разговора, Мургасова је указала да за Владу Србије изазов остаје висока стопа незапослености, висок јавни дуг и висок дефицит буџета. „У наредном периоду потребно је спроводити мере економског опоравка које ће обезбедити макроекономску стабилност, отварање нових радних места, те спроводење фискалне консолидације, која треба да заустави раст јавног дуга“, рекла је Мургасова.

Србија је у последњих 15 година имала три споразума са ММФ-ом, од 2001. до 2004. стенд-бај аранжман и 2009. аранжман из предострожности.

Последњи аранжман Србије и ММФ-а склопљен је крајем септембра 2011. године, а замрзнут фебруара наредне године, јер је буџет за 2012. одступио од договореног фискалног програма.

Вујовић: Аранжман признање да жртва грађана није узалудна

Борд директора ММФ-а је донео позитивну одлуку о програму структурног прилагођавања и фискалне консолидације Србије, што је за Србију велико признање, изјавио је министар финансија Душан Вујовић.

Он је, гостујући у Дневнику ТВ Пинк, рекао да је овај аранжман признање свим грађанима који су жртву већ поднели смањењем пензија и плата.

Ово је, како је навео, подстрек свима да би требало подржати програм реформи и здрав економски пут. „Аранжман је признање и за стручни рад Владе Србије, за посвећеност земље, премијера Александра Вучића и подстицај да истрајемо на реформама“, рекао је Вујовић.

Према његовим речима, Србија већ остварује „импресивне“ резултате. „Смањили смо дефицит, имамо суфицит у првих 40 дана ове године, и ако се тако настави очекујемо да ћемо извести Србију на пут економског опоравка“, поручио је он.

НБС јача надзор над банкама у сарадњи са ММФ

Народна банка Србије (НБС) објавила је, очекујући потписивање трогодишњег стенд бај аранжмана са ММФ-ом, да ће, у складу са активностима које су програмом планиране, покренути више иницијатива с циљем даљег јачања супервизорског и регулаторног оквира. „Покренућемо иницијативу у циљу унапређења оквира за решавање питања проблематичних банака, као и предузимања активности на решавању питања високог нивоа проблематичних кредита у систему“, објавила је централна банка на свом сајту.

Значајан део програма ће се, како је наведено, односити на спровођење тзв. посебних дијагностичких испитивања банака које послују у Србији, у сарадњи са ММФ-ом.

Начин на који ће се то радити биће методолошки упоредив са оним који спроводи Европска централна банка као јединствени супервизор за ЕУ. „Кључни методолошки аспекти и обухват дијагностика ће бити дефинисани и договорени у сарадњи са ММФ-ом. Фокисираће се превасходно на то да банке примене Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ), укључујући и промовисање примене међународних стандарда процена приликом процене непокретности“.

Имајући у виду значајно учешће проблематичних кредита у билансима банака, НБС наводи да у том смислу очекује значајне користи од заједничке активности са ММФ-ом.

То пре свега када је реч о провери квалитета активе базираној на јединственој методологији са фокусом на МСФИ и локалној регулативи, а која ће узимати у обзир карактеристике домаћег тржишта и представљаће значајан допринос иницијативи за свеобухватно решавање питања проблематичних пласмана.

Уз решавање питања лоших кредита, централна банка наводи да се од дијагностичких испитивања очекује да омогуће и значајно повећање транспарентности билансних позиција банака са аспекта њиховог вредновања у складу са МСФИ.

Такође, очекује се да ће омогућити и сагледавање евентуалних потреба за додатним капиталом код појединих банака, укључујући рано уочавање потребе за ефективном и правовременим реструктурирањем одређених банака у складу са новим оквиром за реструктурирање банака на основу недавно измењеног Закона о банкама и генерално јачање поверења у финансијску позицију домаћих банака и капацитете супервизора да ефективно, корективно и благовремено надзире банкарски систем. „Сва искуства из дијагностичког испитивања ће бити искоришћена и за идентификовање потреба за даљим унапређењем регулативе и процеса супервизије“, наводи НБС.

Тагови: Душан Вујовић, ММФ