ИВАНОВИЋ: Скот хоће и јаре и паре на Косову

На јунске изборе на КиМ Срби иду са више листа. Лидер ГИ СДП Оливер Ивановић ту чињеницу сматра трагичном. Као да се људи устручавају да обједине оно мало људских ресурса које имамо како бисмо направили јаку листу, настојећи да свако буде петао на свом буњишту, каже Ивановић у интервјуу за Спутњик.

— Бирачко тело Срба, по бирачким списковима 100-110.000, од чега на изборе изађе највише 30.000, кад се подели на више листа онда добијете људе који су изабрани, али са врло малим бројем гласова, самим тим и са малом политичком тежином. А нама предстоји тежак живот, тешка борба да за Србе обезбедимо мир и стабилност. То не могу слаби политичари, не могу ни само млади који носе енергију, али потребно је и да имају људе са јасном визијом и искуством. То их спречава да направе грешке, а у политици на Косову грешке могу бити катастрофалне.

Хоће ли и овог пута бити Тачијевих и Харадинајевих Срба?

— Не волим такву категоризацију. Зовите их и Тачијевим и Харадинајевим ако направе грешку која указује да иду наруку Тачију и Харадинају. Поента је да ми имамо Србе који су такви какви су и да они никад не смеју заборавити шта је њихов центар, где је њихов главни град, ко је институција с којом се обавезно морају договарати — а то је Влада Србије, и морају следити некакав генерални пут. Постоје и ствари које свакодневно морају да решавају и њих морају решавати самостално и брзо. Зато треба оспособити људе да самостално одлучују и након селекције и обуке учинити од њих представнике Срба који ни под којим условима неће дозволити да буду Тачијеви или Харадинајеви или било чији други. Они морају бити српског народа.

Ви нисте на Листи Српска. Хоћете ли се на било који начин ангажовати на овим изборима?

— Не мислим да сам ја као појединац битан. Важна је читава опција СДП. Она не сме да буде игнорисана и гурнута у страну. Ако се то догоди, значи да неко не жели да ми дамо допринос. Да ли ћемо ми имати какво конкретно ангажовање, још не знам. За нас је најважније да гласамо за најбоље што у овом тренутку имамо, али тешко да ћемо добити најбоље кад смо овако поцепани на велики број листа, што је још горе, супротстављени. Мала разједињеност овде се лако решава, доле је то врло опасан сукоб који иде у корист свим нашим непријатељима.

Да ли је то зато што су Албанци боље радили или што смо ми лошије радили припремајући се за изборе?

— Неслагања међу Србима постаје већ пословично. Међутим, није се довољно радило на елиминацији тих неслагања. Важност теме Косова је јако велика и свака партија жели да има власништво над њом и онда тражите свог ексклузивног представника доле, што је заправо покушај елиминације сваког другог мишљења. То није добро. Срби су Срби и потребни себи и свом народу доле али и држави Србији која би морала да покуша да са сваким разговара.

Што се тиче албанских партија, процене су да највеће шансе има коалиција окупљена око Харадинаја. Шта ће за Србе значити ако премијер постане Харадинај — а знамо какав га глас прати?

— Харадинај је председник партије која је друга по снази у овој новој коалицији. Први човек те коалиције ће ипак бити Кадри Весељи. Они су истакли Харадинаја као кандидата те владајуће коалиције, али замршена је структура. Први циљ им је освајање место председника Скупштине. Зато су направили спој партија које се међусобно нису баш много волеле. За Харадинаја нисам сто посто сигуран, а ако буде, биће прилично неугодно комуницирати са њим. Али једно морамо да знамо: ми њима не можемо бирати представнике. Албанци бирају представнике својим гласовима. Ко год да је представник, с њим се некако мора. Да ли ћемо се руковати у рукавицама или без њих, то је питање технике, али је у сваком случају неминовно да морамо комуницирати са оним ко буде изабран за премијера.

Да ли Харадинајеву оштру реторику — да неће бити ништа ни од ЗСО ни од Србије на Косову — схватате као део предизборне игре?

— Он то мора сада да каже. Не знам колико у томе истине, али има и предизборне реторике. Он покушава да мотивише и мобилише све оне који су изашли из ОВК, као и многе незадовољне Албанце. Таква прича пада на плодно тле, јер Албанци су некако фиксирали Заједницу као главни проблем. Али то произилази из тога да су им Срби за све криви. Шта год да се догоди, укључујући елементарне непогоде и временске прилике — или су Руси, или су Срби. Битно је да знамо да Харадинај неће бити тако слободан да делује у складу са овим што је обећао у предизборној кампањи. ЗСО је обавеза и ту друге нема. Ја лично имам теорију да не треба да чекамо јер они никада добровољно то неће урадити. А чекати да се амерички амбасадор досети и нареди им да формирају Заједницу може да потраје. Траје већ три и по године — па довољно смо чекали.

Спекулисало се да ће можда везано за ЗСО доћи до трговине: војска Косова у замену за ЗСО?

— То је врло лоша калкулација неког неуког политичара из Приштине. Зашто би Срби правили било какве уступке за оно што су већ издоговарали. Мислим да то није баш реално, а не препоручујем тако нешто и волео бих да наша влада остане чврста. Заједница је договорена са свим елементима. Расправа да ли је нешто у складу са Уставом је потпуно. Ако није, нека поступе по договору и нека мењају свој устав.

Амбасадор Кајл Скот каже да би војска Косова у перспективи требало да буде формирана, али да претходно то треба провући кроз институције. Да ли очекујете да та војска буде формирана у перспективи упркос противљењу Срба?

— Кајл Скот је искусни дипломата и он је дао изјаву „и јаре, и паре“. Треба војска, али кроз институције, а то значи да се за тако тешке одлуке обезбеди двотрећинска већина и укупног борја посланика у скупштини, и двотрећинска већина мањинских заједница. То није могуће. Не верујем да постоји Србин који би прихватио тако нешто. Али је у прошлости било таквих потеза који су дугорочно произвели штету за српску заједницу само због тога што су људи олако дизали руке. Зато је присуство владе Србије, која год била, јако потребно. Освестити човека, припремити га за таква искушења, то је превасходни задатак а не говорити му сваки дан шта ће да мисли и шта ће да ради.

Рекли сте да треба да сами кренемо у формирање ЗСО. Како сте то мислили да изведемо?

— Ми не треба да провоцирамо неку тешку реакцију Брисела, па и Приштине тиме што бисмо залазили у ситне детаље овлашћења Заједнице. Али оно што несумњиво имамо то је да заједница има своје органе. Конституисати органе, макар их звали и привремени.

Да ли међу Србима на Косову има подршке за такву идеју?

— Срби на Косову су прво гледали са великом скепсом на процес преговора. Онда су били још скептичнији кад су добили нову институцију као што је Заједница. Међутим, временом су се свикли на орган кога нема, али постоји нада, баш због тога што су толике полемике. Закључили су, чим се ови толико буне, мора да је нешто добро. Свака нова институција тражи одређено време да се ухода, то је комплексан посао. Из тог разлога сам мишљења да ми кренемо са тим.

Да ли очекујете наставак дијалога? Помињу да ће приштински тим водити Харадинај, а да ће у њему бити и Медлин Олбрајт, Марти Ахтисари. Ми засад не знамо ко ће у будућности водити наш преговарачки тим. Да ли бисте прихватили да будете у њему?

— Не, али не због тога што се бојим него због тога што мора бити неко из извршне власти у Србији.

А као неко ко би давао савете?

— Као Медлин Олбрајт с њихове стране, то да. Шалим се. У сваком случају, неће Олбрајтова бити део тима, она ће бити некакав саветник, ако буде уопште, јер њу помињу кад год хоће нешто да нас уплаше. Ахтисари је друга прича. Он је још увек веома битан, веома активан, има добре везе и веома је респектован у западном свету, тако да његов утицај може бити јако негативан по нас. Он се показао као типичан албански лобиста и ту ништа ново не можемо очекивати осим да се здушно залаже да се његово дело — независно Косово — испромовише и да се некако провуче поред нас а да ми то не видимо. С друге стране, наш тим би морао бити јак. Није на нама да кочимо, ми треба да имамо проактивну улогу и иницијативу. Ово око Заједнице бих ја сигурно урадио да могу да саветујем оног ко ће водити наш преговарачки тим. А ко буде наш премијер неминовно ће се срести са Харадинајем. Нека види који ће метод заштите користити, али нек разговара, друге нема.

Премијер Вучић каже да би за саму ЕУ било понижавајуће да Харадинај буде на челу тог преговарачког тима. Да ли мислите да би Европској унији то сметало?

— Би. Већина у ЕУ се залаже за позиционирање Косова као независне државе, али то није став ЕУ. За ЕУ, бар онај део који има нелагодност да се на тако одговорну функцију постави неко ко је оптужен за директно и индиректно вршење ратних злочина, то ће представљати проблем. Мислим да ће питање новог трибунала многе ствари разрешити.

Очекујете да ће се ту наћи неко јаче име или ће бити само ситна риба?

— Мислим да оно што је Клинт Вилијамсон у више наврата поновио јесте да је на трагу оног што је Дик Марти написао. Лично нисам оптимиста да ће бити много осуђујућих пресуда, али мислим да ће бити дуг период кад ће неки људи који сада дрмају Косовом бити у притвору или судском поступку. То је прилика да чујемо нешто о несталима и киднапованима.

Искуства нису баш оптимистична за Србе. Ако се сетимо да је Карла дел Понте рекла да су докази везани за жуту кућу нестали, како су волшебно умирали Харадинајеви сведоци. Ниједно убиство Срба није до сада било како ваља процесуирано. Да ли мислите да би Специјални суд било шта могао да промени?

— Не. Мислим да ће они можда бити изложени непријатности да буду у притвору или да се осећају небезбедно, али у крајњем исходу нисам оптимиста да ће неко од великих зверки бити осуђен. С друге стране, убиство жетелаца, терористички акт на аутобусе код Ливадица, деца у Гораждевцу — ми немамо права да одустанемо од тога. Ми то морамо истицати као тему за сваки билатерални или мултилатерални разговор са представницима међународне заједнице.

Говорили смо о Харадинају, а ту је и друга опција са Пацолијем. Тамо су то прозвали „ганс енд роузис“. Они из ОВК су пиштољи, а руже су ови код Пацолија али сви они имају исти циљ, да одбране тзв. независност а не разликују се ни у односу према Србима.

То су буквално две тезе у којима имају потпуно јединство. Срби су криви за све и независност Косова нема алтернативу. Можда је апсурдно, али неки пут је теже разговарати са „роузис комбинацијом“. Ови први не доказују патриотизам. А ови други имају контроверзну улогу у време рата, или је бар такво виђење већине Албанаца. Зато ми не треба да навијамо ни за једне, ни за друге. Нека бирају кога бирају а ми ћемо са изабраним морати да комуницирамо. Са малом нелагодношћу и мучнином у стомаку — ал то се мора.

Колико приче о „великој Албанији“, Вилијам Вокер који васкрсава утиче на изборе?

— Вокер је лукава лисица, зна како да прода своје умеће. Он је саветник у Алијанси за будућност Косова и на некој њиховој конвенцији је поменуо ту тезу, али није је објаснио. То је опасна теза, она плива на раширеном сентименту. Албанци су мали народ и као мали народи мисле да уједињавањем постају сигурнији. Народ не схвата да не може тако али политичари знају да је та теза опасна и да не може да се реализује без рата. Те изјаве саме по себи не морају да буду значајне али ако постоји клица таквог размишљања у ширим масама она може да почне да буја, да се цела грудва закотрља низ брдо.

Какви су вам планови?

— Јачаћемо СДП. Ми смо увек отворени за сарадњу а једну ствар промовишемо: ко год да је влада у Београду за нас је он једини саговорник по стратешким питањима.

Где себе видите следеће године у ово време?

— У Митровици, сигурно. Долазићу у Београд, помало.

Тагови: ЗСО, Кајл Скот, Косово, Оливер Ивановић, Срби