ИСТОРИЧАР: Недићева влада ниjе прогонила Jевреjе

Влада Mилана Недића ниjе вршила прогон, нити ликвидациjе Jевреjа у Србиjи већ су то чиниле искључиво немачке формациjе полициjе и вермахта, рекао jе данас историчар Боjан Димитриjевић у Вишем суду у Београду.

Сведочећи у процесу по захтеву за рехабилитациjу Недића, Димитриjевић jе нагласио да jе главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма коjи jе у то време, како jе навео, био сматран наjвећим злом за Србиjу.

Према његовим речима, српске структуре власти у окупираноj држави бавиле су се само евиденциjом Jевреjа и евентуалним скривањем под српским именима.

„Послове привођења, логорисања и ликвидациjе вршили су искључиво Немци, њихова полициjа и вермахт“, рекао jе историчар.

Недићева влада jе, како jе навео, уредбе коjима се одузимала имовина од jевреjских породица доносила тек 1942. и 1943. када Jевреjа више ниjе било, пошто су махом логорисани почетком окупациjе.

„Oво говорим jер се последњих 25 година у историографиjи покушава да се Србима припише учешће у холокаусту – што jе скандалозно. Инсистирам да српска влада ниjе имала сазнања шта се дешавало у логору на Старом саjмишту“, рекао jе Димитрjевић.

Oн jе навео да jе немачка команда након окупациjе 16. априла 1942. наложила да jоj се приjави целокупна мушка популациjа Jевреjа, као и да су њихове ликвидациjе почеле у знак одмазде због устанка коминиста (у jулу), да би се испуниле квоте 1:50 и 1:100 за jедног рањеног или убиjеног Немаца.

Kада jе у питању борба против комунизма, Димитриjевић jе рекао да се она спроводила пропагандом, полициjским и оружаним прогоном.

„Београдска полициjа jе пратила комунисте, хапсила, ислеђивала и предавала Немцима коjи су их одводили у логоре у Раjху“, рекао jе Димитриjевић поjашњаваjући да jе делатност комуниста била ширење пропаганде, напади на представнике српске владе, полициjе и неколико случаjева напада на Немце у Београду.

Kомунисти су ван града, како jе навео, деловали у оружаним одредима.

Oдговараjући на питање суда, Димитриjевић jе рекао да сматра да Недић ниjе веровао у немачку идеологиjу и да ниjе био германофил.

„Jа милсим да jе хтео да сачува Србиjу и да jе радио у интересу српског народа“, рекао jе Димитриjевић напомињући да jе Недић 1941. постао антиjугословенски настроjен.

Историчар jе такође детаљно сведочио о формирању Недићеве владе, полициjским одредима, деловању и ограниченим надлежностима владе у држави под окупациjом.

Oн jе испричао да jе Недићеву владу формирала 30/31. авгста 1941. Немачка команда за Jугоисток да би jоj се помогло у сузбиjању устанка, вођењу управних послова и борби са устаницима, коjе су тада чинили и комунисти и равногорци Драже Mихаиловића.

Димитриjевић jе навео да формирање те владе ниjе било одобрено у Берлину, као и да „чисто сумња да jе влада положила заклетву било коме“.

Oна jе, како jе навео одговорала немачкоj окупационоj управи – различитим наредбодавцима по различитим ресорима.

Недићева влада, како jе рекао, ниjе била права влада, jер ниjе имала министарства спољних послова, одбране и била jе ограниченог капацитета и надлежности.

Oна такође ниjе имала комуникациjу са владом у избеглиштву код савезника, мада су, како jе навео, у званичним кабинетима институциjама и даље формално стаjале слике краља Петра Kарађорђевића.

Недићева полициjа jе поступала по предратним законима и бавила се пословима jавног реда и мира, евиденциjом комуниста, Jевреjа, присталица Драже Mихаиловића, припадника масонериjе и Рома, док jе све што jе било претња за немачку безбедност било под њиховим управом.

Према његовом сведочењу, као jедан од Недићевих услова за формирање владе био jе да му се одобри да формира сопствене воjне снаге да би се супротставио устаницима.

Tо му jе одобрено и формирани су оружани одреди, коjи су оружани устанак угушили у децембру 1941. године.

Упитан поводом формирања „преких судова“ средином септембра 1941. године, Димитриjевић jе оценио да jе Уредба донета како би се заштитло цивилно становништво jер су, како jе навео, стрељали и вешали заробљенике редом без суђења“.

„Недићеви органи нису вршили смртне казне. Tо jе и био jедан од услова формирања владе на чиjем би он био челу“, навео jе историчар.

Следеће рочиште jе заказано за 19. септембар.

За време рочишта испред зграде Вишег суда у Tимочкоj улици окупило су више десетина присталица и противника рехабилитациjе.

Све време су певали партизанске и четничке песме носећи обележjа jедне и друге стране, док jе у jедном тренутку полициjа спречила jедног намерника да отме заставу од присталица рехабилитациjе.

Испред зграде поjачано jе присуство полициjе, а присутан jе и већи броj медиjских извештача.

Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитуjе, односно да поништи Уредбу Владе фНРJ коjом jе проглашен за народног неприjатеља и на основу коjе су му одузета грађанска и имовинска права.

Mилан Недић никада ниjе био осуђен, нити jе против њега подигнута оптужница.

Наводно jе у притвору извршио самоубиство, а никада ниjе обjављено где jе сахрањен.

Поступак по захтеву за рехабилитациjу изазвао jе негодовања у jавности, будући да jедан део грађана сматра да jе Недић злочинац и да суд треба да одбиjе рехабилитациjу, а приликом сваког рочишта испред зграде суда се скупљаjу присталице и противници рехабилитациjе.

Тагови: Београд, Бојан Димитријевић, Виши суд