Истиче рок за примену америчких санкција: Колико су реални нови продужеци за НИС?

© НИС

Рок од 30 дана, за колико је одложена примена америчких санкција према Нафтној индустрији Србије (НИС), истиче у петак, а још се не зна да ли ће Министарство финансија САД одобрити још један продужетак. НИС је 19. марта поднео захтев за уклањање компаније са СДН листе и нови захтев за продужење специјалне лиценце, која је издата 26. фебруара. Влада Србије је, такође, упутила писмо администрацији америчког председника Доналда Трампа, у којем је подржала захтев НИС-а.

Американци су тражили да се руска страна у потпуности одрекне свог удела у НИС-у. Истовремено, Вучић је 5. јануара најавио да је званични Београд спреман да у случају санкција САД откупи удео у НИС-у за око 700 милиона евра, али да ће покушати да избегне такав сценарио, док је руска страна јасно ставила до знања да продаја НИС-а не долази у обзир.

Министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић је након посете заменика шефа кабинета председника Руске Федерације Максима Орешкина, изјавио да ће се одлуке о будућности Нафтне индустрије Србије, која је на мети америчких санкција, доносити власти Србије само заједно са Русијом.

НИС је, међутим, и на мети потенцијалних купаца, који би желели да се домогну овог нафтног гиганта. Да те претензије има и Јадрански нафтовод „Јанаф“, открио је недавно хрватски министар привреде Анте Шушњар.

Брокер и берзански аналитичар Бранислав Јоргић сматра да неће доћи до примене санкција од петка.

„Америчка страна је нама првобитно дала рок 45 дана, па су га продужили за 30 дана. У међувремену на међународном плану је дошло до контаката између америчке и руске стране, које су обе битне и за НИС и сада се очекује да дође до смјиривања ситуације у Украјини. Ту постоји позитивна атмосфера, да би у том решавању на глобалном нивоу могло да се реши статус НИС-а“, каже Бранислав Јоргић за РТ Балкан.

Он указује да није јавно објављено да ли су надлежни направили акциони план и да ли су кренули у решавање проблема.

„Решење зависи од руске и америчке стране, а најмање у суштини од српске стране, тако да је тешко рећи у ком правцу ће то да иде. Очекујем продужење рока, али то је само жеља без упоришта у неким аргументима“, каже Јоргић.

Он указује да, ако санкције буду примењене, онда ће бити много компликованије да се ово питање даље решава.

„Ако санкције буду примењене, онда чак и уколико у блиској будућности реши проблем власништва, много је компликованије да се оне скину. Нама је дат рок и ми смо имали одређено време где смо могли то да решимо како је америчка страна захтевала, док руска није пристајала на тако нешто. Уколико дође до примене санкција онда је много сложеније скидање тих санкција, него у условима када оне још нису примењене“, сматра Јоргић.

Указује да би последице по Србију биле врло негативне, по привреду и по становништво.

„Вероватно би дошло до куповине деривата из увоза, али је питање капацитета тих рафинерија у окружењу. Цена не може бити иста за деривате из увоза и оних који се прерађују у Србији и то би био проблем за грађане и привреду. Питање је и пуњење буџета из ПДВ-а. НИС је значајна средства уплаћивао по основу дивиденде, у буџет Србије“, напомиње Бранислав Јоргић.

Он указује да би дистрибуција деривата и наплата такође била упитна с обзиром да, како је најављено, домаће банке неће пословати са НИС-ом ако буде под санкцијама.

„Додатно се ту отвара питање, у ствари да ли су то домаће банке или стране. Када су осниване, нама је представљено да нема везе ко је власник и да оне послују по домаћим прописима, а сада се испоставља да је битно ко је власник. Компликује се много ситуција и зато би било добро да не дође до примене санкција“, указује Јоргић.

Уредница портала „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић је рекла за РТ Балкан да, када су у питању нови евентуални продужеци, односно одлагање санкција сада много тога зависи од тока преговора између Русије и Америке.

„Можемо да се надамо да ћемо и проблем НИС-а бити део тог пакета. Надајмо се да ће нам поново одложити примену санкција, да ће се у међувремену Русија и САД договорити. Већ смо видели да је Трамп рекао да је замерио чланицама Г7 што хоће да уводе нове санкције Русији, јер његова тежња је, као и када је први пут био на власти, да нафта буде што јефтинија. Ако се Русији помрсе конци, онда би могло доћи до неке нове кризе евентуално“, сматра Јелица Путниковић.