Нити Србија може нешто променити у преговарачком процесу са ЕУ, нити ЕУ може нанети штету Србији која би је навела да промени досадашњу позицију. Захтеви Европског парламента везани за Косово и хитно увођење санкција Русији нису новост и прича се своди на исто место и исто растојање, каже аналитичар Александар Гајић.
Хитно увођење санкција Русији и Белорусији те потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа са Косовом кључни су услови за даљи напредак Србије на путу евроинтеграција, стоји у данас усвојеној Резолуцији Европског парламента.
„Приступање ЕУ стратешка је одлука Србије, а ЕП очекује да је стратешки третира и политичко руководство земље. Зато је важно да се Србија креће ка ЕУ, а не у страну“, прокоментарисао је известилац за Србију Владимир Билчик.
По мишљењу Александра Гајића из Института за евроспке студије, захтеви изнети у Резолуцији нису ништа ново, и док европарламентарци истрајавају у истим оценама и истим захтевима да се Србија усагласи са спољном и безбедносном политиком ЕУ, Србија стоји на својим непромењеним позицијама.
Без драматичних промена
Резолуција, каже Гајић, није правнообавезујућа, али показује став Европског парламента и начин на који се демонстрира тај став унутар институција ЕУ везан за захтев Србији да се усагласи са спољном политиком ЕУ а који се заправо тиче увођења санкција Руској Федерацији.
„Они од тога не одустају али се тај притисак и не повећава. Не видим на који начин мисле да се тај захтев реализује с обзиром да Србија остаје доследна ставу да жели да задржи позицију – да се не придружи санкцијама и, са друге стране, да не прекине преговарачки процес са ЕУ.“
Гајић је уверен да неће бити неких драматичних промена, односно неког појачаног вида притиска на Србију, те да ће ситуација остати таква.
„Не видим да ће ЕУ у свом арсеналу наћи неки додатни аргумент или инструмент за притисак којим би Србију приморала да промени свој став“, каже наш саговорник.
Прича на дугом штапу
Чињеница да се потписивање правнообавезујућег споразума о нормализацији односа са Приштином, заснованог на међусобном признању први пут помиње у званичном документу ЕУ, по оцени нашег саговорника, такође не позива на вишак опреза.
„Прича о правнообавезујућем споразуму је на дугом штапу јер са друге стране видимо и да косовски Албанци односно Куртијева влада повишава температуру и провоцира конфронтацију тако да не видим да је у догледно време могуће да се албанска страна примири нити да преговори уроде неким плодом и доведу до било каквог обавезујућег споразума.“
Ситуација остаје непромењена
Могућност да ЕУ Србију на било шта примора али и да јој Србија изађе у сусрет готово да не постоји, јер, указује Гајић,они немају неисцрпан уцењивачки капацитет нити могу да понуде о Србији нешто довољно ефикасно што бије навело да промени свој став.
„Ситуација остаје непромењена на дужи рок. У међувремену, прича везана за увођење санкција Русији и сам конфликт у Украјини попримиће друге димензије, односно ствари ће се разрешити овако или онако, и у једном моменту, иако ће санкције ЕУ остати, биће беспредметно инсистирати на њиховом увођењу.“
Како време буде пролазило а ситуација остајала идентична, доћи ће до попуштања притисака због других проблема који ће се наћи пред ЕУ, уверен је Гајић.